Panaotović: Cenzus vratiti na 5%, postojeći omogućava svakom političkom patuljku da muti vodu i ždere novac poreskih obveznika
NOVI SAD: Možda se pre nekoliko godina Vučiću i naprednjacima učinilo da će ostati sami na političkoj pozornici Srbije (dabome uz večiti SPS) jer su rezultati njihove konkurencije iz izbora u izbore bili sve lošiji, pa su, pomislivši da će pluralizam i demokratija biti ugroženi, smanjili cenzus sa dotadašnjih 5% na aktuelnih 3%.
Možda bi ovakav potez imao smisla kada bi uistinu predstavljao kvalitet pluralizma i omogućavao različitim ideološkim i političkim nazorima, grupama i opcijama da iskažu svoje stavove, predstave se u parlamentu i eventualno učestvuju u vlasti. Ipak, umesto ovoga dobili smo niz neprincipijelnih koalicija koje gomilaju različite stranke, udruženja i pojedince e da bi se dokopali cenzusa, skupštine i svih privilegija koje otud proizilaze.
Nesporno je da u različitim demokratijama postoje i razni nivoi cenzusa, ali je takođe čest slučaj da se za koalicije cenzus drastično uvećava. Većini građana je verovatno nepoznato da je koalicija okupljena oko Dragana Đilasa imala 12 konstituenata, a da je osvojila oko 14% glasova, koalicija oko Miloša Jovanovića 3 članice koje su udružene prešle cenzus sa skromnih 5,54%, koalicija oko Nebojše Zelenovića je imala 3 konstituenta i osvojila 4,84%, Dveri i POKS su udruženi imali manje od 4% i Zavetnici, samostalno takođe manje od 4%.
Ne treba biti politički analitičar pa utvrditi da većina stranaka aktuelne opozicije ne bi mogla da pređe cenzus da nije bilo naprednjačkog spuštanja lestvice. Minimalnim cenzusom koji nema klauzulu da se automatski povećava u slučaju koalicija, umesto šarolikog parlamenta koji omogućava pluralizam i kvalitetnu debatu, dobijamo kakofoniju i atmosferu krčme u kojoj osim ozbiljnih poslanika dobijamo i pregršt političkih ekscentrika i pajaca koji, prošavši kroz ne baš gusto izborno sito, devalvira demokratiju i vrednosti parlamentarizma.
Takođe, ne manje važno, a većini građana takođe nepoznato, svaka stranka i svaki poslanik koštaju poreske obveznike nemala sredstva. Naravno demokratija nikad nije skupa ali ako žderete novac poreskih obveznika da biste, recimo brukali svoju zemlju somnabulnim zaletanjem na predsednika države u sred skupštinske sale, a pri tome ste u širokoj koaliciji osvojili 4,80% glasova, onda je to zbilja nelogično, neracionalno, politički apsurdno i preskupo. Otuda, donosioci odluka treba promptno da promisle, u najmanjem i za početak, o vraćanju cenzusa na 5%, a u docnijem razmatranju dakako i o klauzulama koje se odnose na koalicije.
Bojan Panaotović