Ово је биографија МАЈЕ ГОЈКОВИЋ, будуће мандатарке Покрајинске владе

Вучевић јој је пожелео много успеха на том месту и захвалио јој се на свему што је до сада на месту министра културе.

Да се подсетимо ко је будућа мандатарка и шта је до сада радила.

Гојковић је рођена 1963. године у Новом Саду, дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 1987. године, а правосудни испит положила 1989. године. Каријеру адвоката је започела у породичној адвокатској канцеларији, коју је основао њен отац Мита Гојковић.

За потпредседницу Владе Републике Србије и министарку културе и информисања изабрана је 2020. године у Народној скупштини Републике Србије, а prеthodno била је председница Народне скупштине Републике Србије у периоду од 2014. до 2020. године.

Поседује богато парламентарно искуство од 1992. године, када је први пут постала један од најмлађих народних посланика, све до 2020. године када је завршила други мандат председника Народне скупштине Републике Србије.

Од 1996. до 2000. године била је и посланик у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

Обављала је функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије у периоду од 1998. до 1999. године, а након тога и функцију потпредседника Владе Савезне Републике Југославије, од 1999. до 2000. године.

На непосредним изборима у септембру 2004. године изабрана је за градоначелницу Новог Сада, и тако постала прва жена градоначелник у историји града.

Од маја 2012. до 2014. године била је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, чланица Одбора за спољне послове и Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.

На функцију председника Народне скупштине Републике Србије и председника Одбора за права детета први пут је изабрана 2014. године.

Након парламентарних избора 2016. године поново је изабрана за председницу Народне скупштине Републике Србије. У том сазиву Народне скупштине налазила се на челу Одбора за културу и информисање, Одбора за права детета и Одбора за заштиту животне средине.

На челу делегације Скупштине Србије у Интерпарламентарној унији (ИПУ) била је од 2014. године и током свог мандата омогућила је да Београд добије организацију 141. Скупштине ИПУ, која је окупила 77 председника парламената и више од 2.000 парламентараца из читавог света.

Председавала је 141. скупштини Интерпарламентарне уније, која по величини, значају и резултатима спада у најуспешније пленарне скупове Интерпарламентарне уније, ове најстарије међународне парламентарне организације.

Била је чланица Женске парламентарне мреже од њеног оснивања у Народној скупштини Републике Србије и својим активним учешћем и залагањем допринела је већем учешћу жена у политичком и друштвеном животу Србије.