ОДИХР ОБЈАВИО ФИНАЛНИ ИЗВЕШТАЈ О ИЗБОРИМА У СРБИЈИ Позитивне оцене за РИК, апострофиране препоруке за наредна гласања, ИМА ИХ ЧАК 25

У извештају се истиче да је Републичка изборна комисија радила транспарентно, да је водила и емитовала онлајн редовне седнице које су биле отворене за медије и посматраче и објављивала све своје одлуке у року од 24 сата на својој веб страници, у складу са законом.

Наводи се и да су попратни материјали благовремено дељени члановима много пре седница, чиме су се омогућавале "смислене дискусије" о тачкама дневног реда.

У извештају се оцењује да је уочи избора РИК у великој мери уживао поверење већине заинтересованих страна у његове техничке капацитете, при чему су многи приметили побољшану комуникацију и транспарентност.

ОДИХР оцењује да је РИК ефикасно спровео изборне припреме, али да ограничени људски и финансијски ресурси ометају његову способност да одрживо унапреди свој рад између изборних периода и да је зато потребно да побољша  административне и техничке капацитете.

ОДИХР наводи и да је пре избора, РИК изменио 10 постојећих упутстава и усвојио два нова, као и да су се те измене делимично односиле на prеthodnе препоруке ОДИХР-а, укључујући и оне које су усмерене на побољшање приступа особама са инвалидитетом, решавање гужви и обезбеђења тајности гласања.

РИК је обучавао комисије нижег нивоа онлајн и лично од средине новембра до три дана пре дана избора, користећи побољшане приручнике за обуку о процедурама на дан избора, али су пријавили ниску посећеност, недостатак могућности за објашњења, а да упркос prеthodnim препорукама ОДИХР-а, учешће у обуци није било обавезно.

 У извештају се наводи и да РИК, у циљу ефикаснијег остваривања бирачког права, треба да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача који би се односио на права бирача, спречавање групног гласања и значај тајног гласања.

 У извештају је позитивно оцењен процес гласања на 93 процента бирачких места од 1.208 посматраних бирачких места, а негативне оцене су првенствено приписане гужвама на бирачким местима и неадекватним мерама за обезбеђивање тајности гласања.

ОДИХР је дао 25 препорука Србији, са циљем да се унапреди изборни процес и да се усклади са обавезама у оквиру ОЕБС и другим међународним обавезама.

У препорукама се наводи да неопходне законодавне измене треба да се иницирају много пре наредних избора кроз инклузивни консултативни процес изграђен на широком политичком консензусу, а да се ради доследне примене процедура на дан избора спроведе обука за све чланове локалне изборне комисије и бирачких одбора и будуће чланове, укључујући проширени састав ових тела.

Међу препорукама је и да би РИК требало да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача, укључујући о правима бирача, спречавању групног гласања и значају тајног гласања, као и да би поново требало размотрити ревизију Јединственог бирачког списка уз учешће релевантних актера.

Препоруке предвиђају и јасно раздвајање између званичних функција и активности кампање носилаца функције, спречавање застрашивања и притиска на бираче, укључујући запослене у јавним и државним институцијама и предузећима, као и независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Друге препоруке су и да изборна администрација треба да прикупља и објављује рашчлањене податке о заступљености полова у својим органима на свеобухватан начин, да РИК-у треба дати довољан административни и технички капацитет, укључујући сопствени стални секретаријат.

Када се ради о регистрацији бирача препорука ОДИХР-а је да законодавство треба даље ускладити са циљевима Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом уклањањем свих преосталих ограничења гласачких права на основу интелектуалног или психосоцијалног инвалидитета.

Треба и да се размотри уклањање ограничења за потписивање подршке за више од једне листе, преиспита закон како би се кандидатима омогућило да отклоне све уочене недостатке у документима, да власти треба да спроводе мере које у потпуности примењују право свих актера на изборима да приступе и користе јавне просторије за кампању под једнаким условима.

Такође, потребно је успоставити додатне механизме и подстицаје за подстицање политичких партија да промовишу учешће жена у политичком животу.

Препоручено је и да се промовишу једнаке могућности за кампању, односно да се размотри укидање обавезе депозита за политичке странке и групе грађана које нису заступљене у парламенту и локалним скупштинама.

Међу предлозима је и да би законодавство требало даље ревидирати како би се отклонили недостаци и prеthodnе препоруке ОДИХР-а, да закон треба изменити тако да се од Агенције за спречавање корупције захтева да своје одлуке о кршењу Закона о спречавању корупције без одлагања објављује приликом избора.

ОДИХР препоручује и да надлежни органи треба да испуне своју дужност заштите безбедности представника медија кроз ефикасне и благовремене мере, укључујући хитну истрагу и привођење правди умешаних у нападе и малтретирање новинара и других медијских актера.

Међу препорукама су и да медији треба да искористе право на уређивачку независност и да избегавају коришћење материјала које производе странке у вестима и информативним програмима, посебно током изборних кампања, као и да би требало размотрити даље прецизирање законских критеријума за одређивање статуса националне мањине и процедуре за регистрацију ових листа.

Када се ради о решавању изборних спорова ОДИХР предлаже да Управни суд треба да користи сва расположива средства да подржи право на делотворан правни лек у изборним споровима. Наводи се и да власти треба да гарантују адекватне услове како грађанима тако и међународним посматрачима да обављају своје активности уз несметан приступ свим информацијама.

Препоручено је и да се уложе додатни напори да се доделе адекватне просторије за бирачка места како би се спречиле гужве, осигурала тајност гласања и омогућио лакши приступ гласачима са физичким инвалидитетом.

Такође у извештају се препоручује да закон треба да обезбеди разумно кратак рок за Уставни суд за решавање изборних представки, а требало би и размотрити и израду додатних упутстава за локалне изборне комисије о суштинском разматрању захтева за поништење резултата гласања и правила РИК-а о поступању по жалбама на њихове одлуке.

У извештају се наводи да су се у кампањи углавном поштовале основне слободе, али да је кампања била поремећена оштром реториком, пристрасношћу у медијима, притисцима на јавни сектор запослених и злоупотребе јавних ресурса, а примећена је и недовољна заступљеност жена у кампањи.

Наводи се и да је изборни дан протекао глатко, али су га обележили бројни процедурални недостаци, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, чести случајеви гужви, кршење тајности гласања и бројни случајеви групног гласања.

ОДИХР је оценио и да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) задржало пасиван приступ регулисању понашања медија током кампање.

Наводе да је било изолованих случајева физичких напада и застрашивања посматрача грађана изборног дана, али је Међуанродна посматрачка мисија (ИЕОМ) генерално позитивно оценила процедуре гласања, уз понеке случајеве групног гласања, неке случајеве непримереног утицаја и неовлашћено праћење бирача, као и фотографисање гласачких листића.

Бројање гласова на бирачким местима и табеларни приказ резултата на ЛЕД екранима генерално био ефикасан, али сматрају да су процедуралне заштитне мере биле недоследно имплементиране.

У извештају се наводи да су протести након избора углавном били мирни, али да су се 24. децембра догодили насилни инциденти који су довели до хапшења.

ИЕОМ је у периоду од 21. новембра до 14. децембра пратила ударне емисије Јавне Радио телевизије Србије РТС1 и Радио телевизије Војводине РТВ1, као и приватних националних телевизија ТВ Б92, Хепи ТВ, ТВ Пинк и ТВ Прва и том приликом је утврђено да је извештавање о председнику, упркос томе што није био кандидат, доминирало у ударним вестима тих емитера.

Дан избора је углавном био регуларан, али су се десили изоловани инциденти који су укључивали физичке нападе и застрашивање чланова бирачких одбора и посматрача грађана.

Поред тога, широко распрострањене тврдње током које су се током дана појављивале о потенцијално великом броју бирача који живе у иностранству, који су организовани и аутобусом довођени у престоницу да гласају за владајућу странку су, како се наводи, подрли поверење јавности у интегритет локалних избора и утицали на прихватање резултата парламентарних.

ОДИХР је изборе посматрао на позив Србије и заједно са делегацијом Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Парламентарном скупштином Савета Европе и Европским парламентом формирао Међународну изборну посматрачку мисију (ИЕОМ), која је у својим закључцима 18. децембра навела да су избори били технички добро вођени и да су бирачима понудили избор политичких алтернативе, али да је учесталост ванредних избора нарушила поверење јавности у функционисање демократских институција.

Мисију за посматрање избора (ЕОМ) је предводио Алберт Јонсон, а састојала се од 12-чланог основног тима са седиштем у Београду и 30 дугорочних посматрача  распоређених на 14 локација широм земље.

Чланови ОДИХР ЕОМ остали су у земљи до 27. децембра како би пратили дешавања након изборног дана.