ОДГОВОРНОСТ И ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ: Премијер Вучевић дао поверење људима који нас као патриоте воде у бољу будућност здравства

Прва медицинска школа у Београду

Била је реформатор здравствене службе, нарочито се показала способном у Кримском рату где је смртност пацијената смањила са четрдесет на два процента. Оснивач је прве школе за медицинске сестре, а део њених ученица је отворило прву Медицинску школу у Београду из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924. године. Србија је такође пре оснивања медицинских школа имала своје хероине. Надежда Петровић, једна од оснивача Кола српских сестара, сликарка и болничарка у оба Балканска рата, преминула од тифуса 1915. године лечећи рањенике у Великом рату. Пуно великих имена наших жена носило је тешко време ратова, оснивајући и помажући здравствену службу: Делфа Иванић, Анка Ђуровић, Наталија Нети Мунк, Марија Мага Магазиновић, Љубица Луковић, Боса Ранковић, Касја Недић-Милетић… и многе друге. 

Егзодус здравствених радника

И данас сваки дан је неки нови изазов са којим се медицинске сестре и техничари суочавају. Грешке које су рађене у прошлости за време prеthodnе власти које су оптеретиле и уназадиле здравствени систем. Прави егзодус здравствених радника заустављен је у већој мери тек последњих година, нажалост тренд одласка и даље траје. Подизање плата, реформе здравствених установа и услова рада побољшали су генерално статус здравствених радника и дају више разлога за останак. Заслуге новог мандатара Владе Милоша Вучевића и рад на пољу здравства видели су се док је обаљао посао градоначелника Новог Сада. Обнова технике и медицинских уређаја, обнављање старих и зидање нових Домова здравља, подизање капацитета здравствене службе уз модернизацију остало је у аманет и наредним градоначелницима. Сам град Нови Сад је за време Милоша Вучевића постао богатији за још једну болницу. Срби као народ када погледају у своју прошлост заиста имају са чиме да се диче, зато је заиста тешко објаснити феномен да заборављамо великане нашег народа. 

Кадрови за поштовање

Носећи се оном чувеном „ако не знаш одакле си пошао, како знаш куда идеш“, Милош Вучевић је након дугог времена мандатар чији је експозе прожет погледом у будућност на чистом патриотском наративу и нашем историјском наслеђу. Због свега тога сам избор кадрова у пољу здравства улива поверење да бољи дани за српску медицину тек предстоје. За новог/старог Министра здравља изабран је проф. др Златибор Лончар. Ово довољно говори о озбиљном приступу Милоша Вучевића са проблемима које носи српско здравство. Враћање министра за чијег мандата је обновљено и изграђено више болница и здравствених установа, додељено специјализација лекарима, уз стална повећања плата здравствених радника говори довољно само за себе. Неке грешке које је prеthodna министарка урадила морају се исправити и урадити озбиљна реформа здравства која је у време овог министра започета. На нивоу покрајине изабран је нови покрајински секретар за здравство др Милан Попов, прекаљени кадар достојан функције. Иако можда широј јавности није толико познат, о овом врсном доктору више могу да кажу његови пацијенти, али и запослени у општој болници Врбас где је на кратко обављао функцију директора болнице. Својим неуморним радом на реформи болнице, побољшањем услова рада, одељења урологије, подизањем квалитета здравствених услуга уз усавршавање здравственог кадра, и вођењем болнице кроз тежак период пандемије Ковид-19 др Милан Попов се наметнуо као логичан наследник prеthodnog секретара. 

Најбољи појединци на одговорним местима

Када анализирамо структуру власти, мандатар Милош Вучевић, министар здравља др Златибор Лончар, покрајински секретар за здравство др Милан Попов, видимо да су изабрани најбољи појединци који имају знања и храбрости да се ухвате са проблемима које носи српско здравство. Људи који пуно раде, а мало причају, људи који имају видљив успешан рад иза себе, људи које води патриотизам, борба за боље обичних људи, а не привилегованих појединаца или група. Својим досадашњим радом они су већ показали да су достојни наследници наших славних предака, али и оправданим поверењем да нас поведу у бољу будућност здравства у Србији.

Александар Кобиларов, доктор