Нови Сад је град свих грађана који спаја традицију и модерно, Милош Вучевић и његов тим кренули у свеобухватни развој града
Када се погледа место Новог Сада на мапи Југоисточне Европе и Балкана, сагледају демографски процеси и историјска динамика развитка, лако се може стећи утисак да је град прешао велики пут од подграђа Петровадардинске тврђаве до модерног центра чији утицај на назначеном простору врло брзо расте. Јасно је да Нови Сад не може свој утицај и улогу мерити са престоницама попут Софије, Атине или Будимпеште, али да се по броју становника, студената, инфраструктури мора такмичити са регионалним центрима (примера ради Кечкемет и Ђер индустријски центри) то је јасан задатак који није неостварив. Управо се регионални центри све више истичу у повезивању и дају геополитичкој сцени све упечатљивији утисак.
Између два рата град добија другачију динамику развоја
При томе Нови Сад, креће са другачије стартне позиције. У Хабзбуршкој монархији он се налазио на периферији државе. Ни Хабзбурзи (после средине 18. века), ни касније Угарске владе (од 1867), нису своје погледе довољно окретали као периферији, а нарочито не ка идеји српске државности у Монархији- Српској Војводини и Српској Атини. Између два рата град као средиште Дунавске бановине добија другачију динамику развоја.
Антифашизам као понос града, али и степеник за уклањање Милетићевог наслеђа
У Титовој Југославији, политика усмерена ка денационализацији и пресецању веза Новог Сада и Србије водила је ка стварању идентитета који није био у складу са традицијама Милетићеве мисли. Антифашизам је представљен са разлогом, као понос града, али који је требао да служи као степеник ка уклањању српског и Милетићевог наслеђа. Као његова замена. Милетићева мисао и идеја посматрана је са социјалног аспекта, а дух Српске Атине представљан је као великосрпски. Идентитет Новог Сада је много шире од тога. Управо таква платформа ширег посматрања и оживљавања дела Светозара Милетића дала је могућност Милошу Вучевићу и његовом тиму да врате Новом Саду, најпре свој дух у модернијој форми, а путом и да се крене у свеобухватни развој града.
Нови Сад, као град свих својих грађана на тај начин спаја у себи и старе традиције и нови дух времена у коме живимо, у коме ће најсавременије технологије и студенти представљати капацитет који ће у деценијама које предстоје прифилисати и Српску Атину и њене житеље на широком простору Балкана и Југоистока Европе.
Проф. др Горан Васин, историчар