Нова Црња има најбоље ветрове у Србији

"За два и по пројекта прекограничне сарадње ИПА добили смо четири милиона евра европских пара, односно 500 милиона динара, због чега је општина и радила ребаланс буџета", напомиње Миланков за наш лист, и додаје да их Република никад није ни посебно помагала у већим пројектима.

Према његовим речима, од Покрајине су добили 15 милиона динара за ЛЕД расвету и од Управе за капитална улагања 23 милиона динара за асфалтирање улице указује Миланков.

Он додаје и да је ЛЕД расвета је завршена у насељима Војвода Степа и Александрово, а раде и јавно-приватно партнертсво за остала четири села која припадају општини.

"Цела територија биће покривена ЛЕД светлом", каже Миланков.

Он додаје да се та разлика у добијању новца поготово види у периоду од 2008. године до данас, када је општина Нова Црња имала више од две милијарде динара у инвестицијама, а већина пара је долазила из Покрајине.

"Ласер је добијен у сарадњи с офталмолошком клиником у Темишвару, која нам је партнер и носилац пројекта, те ће Дом здравља „Српска Црња” добити ласер за дијагностику какав не постоји у Банату, а офталмолози из зрењанинске болнице већ долазе и људи се бесплатно прегледају", каже Миланков идодаје да ће румунски партнер добити најсавременији ласер од 700.000 евра који служи за скидање диоптрије

Други капитални пројекат је европска цикло-стаза која ће пролазити кроз ту општину.

"Она по европском пројекту већ пролази кроз Српску Црњу и Жомбољ, а у овом случају смо ми носиоци пројекта, док је Општина Жомбољ партнер", истиче председник општине Нова Црња.

Општина Нова Црња је друга општина по старости становника у Србији и њихов број драстично пада.

"По попису из 1949. године Српска Црња је имала 9.000 становника, а по попису из 2011. 3600", истиче Миланков и додаје да се дакле, број становника три пута смањио, за шта није крива садашња политика јер је још расељавање и исељавање становништва, поготово школованог дела, у Београд и Нови Сад давно почело.

"Нова Црња је по старом попису имала 1.900 становника, сад их је око 700 и свако ко је могао, узео је пасош и отишао у потрази за послом и бољом егзистенцијом и не знам да ли ће се враћати", истиче Миланков.

Он каже да је у његовој генерацији у школи у Српској Црњи било 1.500 ђака, а да их је данас 450, а то је неки показатељ о томе колико је мање деце. Од тог броја ромска деца чине 30 одсто, а чинили су три.

Пера Миланков наводи да су они први у Србији као корисници МОП-а, односно по броју социјалних случајева, што пружа лошу слику о тој општини која броји 11.000 становника.

"Што се тиче инфраструктуре, ту смо веома добри: сва насељена места имају школе, асфалтиране су све улице, села имају гас", истиче Миланков.

Становништво општине се највише бави ратарством, и то пшеницом, сунцокретом, кукурузом, док је сточарство развијено само у Александрову.

"То једно село има већи сточни фонд него остатак општине", каже Миланков, и додаје да је структура сваког села другачија.

Српска Црња је стара 750 година, у старом делу живе Срби који су се населили настанком села, и упркос насељавањима, велику већину становништва чине Срби.

Највише новца из буџета одлази на социјална давања.

"Та мера се, откада сам ја ступио на функцију 2008. године, када се за социјална давања издвајало милион динара из buyеta, увећала чак 35 пута", напомиње Миланков. Он додаје да је Општина Нова Црња једна од првих општина које су увеле Канцеларију за смањење сиромаштва, која има буџет око десет милиона динара и те паре смо увек добијали, пре од Покрајине, а ове године од Републике.

Он напомиње да људи увек волонтерски одрађују то што добијају, а занимљиво је и то да су увели и нове критеријуме.

Општина помаже све манифестације и за културу издваја око десет милиона динара годишње, што за прославе, али и за библиотеку, као и Културни центар.

"Морам да кажем да је buyеt који сам затекао још 2008. године општина трошила на саму себе, а сада је, осим директног давања социјали, разлика у томе што помажемо пољопривреднике. Прошле недеље смо дали младим пчеларима субвенције од по 100.000 динара", каже председник општине. Миланков напомиње да субвенционишу и кредите младим пољопривредницима. Такође, општина је давала и за помоћ куповину култиватора, али и јуница, од по 160.000 динара.

У социјалне мере спада и 50.000 динара помоћи за прво дете.

Миланков додаје да се имовина општине од 2008. до 2014. године повећала осам пута, а њен највећи део чини земљиште.

"Општина није имала земљишта, а данас има 219 хектара јавне својине и то све у радним зонама, којих има шест, и све имају асфалт, гас и инфраструктурно су опремљене", каже Миланков.  И дворац-каштел Нојхаузен, који је био ничији, сада припада општини Нова Црња, као и два хектара парка око њега и четири хектара парцела поред магистралног пута.

Осим тога, постоји пројекат који обухвата хиљаду хектара на којима су предвиђене комбиноване електране, на биомасу, соларну енергија и ветропарк.

"По истраживању које је рађено, имамо најповољније ветрове за изградњу ветропарка у целој Србији и хиљаду хектара парцела има све услове – власништво је Републике", каже Миланков. По просторном плану, то јесте електрана, а недавно ју је обишла и делегација „Шангај електрикса” јер Србија нема много локација на којима може понудити до хиљаду хектара у комаду.

Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Нова Црња. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)