Ненад Чанак: Војводина мора бити тема и кад прођу избори

како би се, уз ширу слику какву дају републички избори, умањила могућа штета на другим изборним нивоима – оцењује у интервјуу „Дневнику” лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак.

– Рецимо, у Белој Цркви је СНС 2012. освојила два одборничка места, а данас је захваљујући разним облицима манипулација и притисака на њиховој страни преко 20 одборника. Такви примери, а има их још, говоре да су неки људи из локалних одбора СНС показали изузетно ригидан став и висок степен агресивности. То на грађане не оставља добар утисак и због тога би се њихов резултат на локалном и покрајинском нивоу могао показати доста другачијим, него што је то био случај на републичким изборима 2014. године – појашњава Чанак. – Верујем да је управо због тога процена у врху СНС да би расписивање републичких избора, где би листу носио наравно Александар Вучић који, шта год ко мислио, неупитно ужива подршку великог броја грађана, могло да повуче и поправи резултате њихових локалних листа и покрајинске листе.

Хоће ли бити услова за фер и поштене изборе?

– То зависи од много фактора. Најпре, како ће се власт односити према онима који су онемогућавали фер и поштене изборе и у прошлости. Немојте заборавити да ви имате људе у Новом Саду из тзв. Покрета 3Д који су на суду, оптужени за крађу избора, за потплаћивање људи да гласају за њих, а истовремено су у градској власти изгурали читав мандат и још нису осуђени?! Дакле: купили су гласове и тако добили одборнике, што им је омогућило да запоседну поједина градска предузећа из којих извлаче новац да би поново куповали гласове?! Управо зато је ЛСВ у Новом Саду недавно од начелника полиције благовремено затражила да полиција дежура на дан избора на законом прописаној удаљености од биралишта и да се спречи да се Новом Саду понови таква срамота и такво убијање демократије. И, није то од јуче, сличних ствари је било и раније. Не треба заборавити да је и сам Устав Србије донет на начин који је био некоректан. Сетите се: референдум је трајао два дана, уз читаву једну ноћ незаштићених кутија... Дакле, у једном таквом континууму изборних манипулација, било би будаласто веровати да ће ови избори проћи без икаквих трзавица.

Опозиција још дума у колико ће колона да изађе на изборе. Да ли је реално да то буде јединствена листа и ако није, због чега?

– Није реално да буде јединствена листа, из једноставног разлога што се са друге стране овог тренутка не налази Слободан Милошевић. Око Милошевића се после 12 година владавине 2000. године окупила и фокусирала свест да он мора да оде и тако је настао ДОС. Овде сада имамо неколико година владавине СНС, али су још увек свежа сећања на дуги низ година владавине ДС и низ разочарења које је та владавина донела.

Колико се онда добија, а колико губи са две колоне?

– Као што рекох, ситуација није тако једноставна као 2000. године и управо због тога се мора ићи са далеко профилисанијом идејом о томе шта да се ради, а не искључиво да се иде против тренутног стања. Више колона даје шансу да се више неопредељених грађана увери да имају избор да ће гласати најзад за нешто, а не против нечега.

Шта то опозиција може да понуди у смислу програма, а да није само „Доле Вучић“?

– Пре свега, морате ми дати тачан одговор шта то ви сматрате опозицијом? Јер, када кажете опозиција, некако код великог броја људи то значи ЛСВ, отприлике ДС и још неколико странака. А опозицију данас чине, немојте заборавити, и СРС са Шешељем на челу, и ДСС, и ко зна колико тих неких десничарских, проруских и добро финансираних групација. Дакле, шта опозиција треба да уради, то није питање за неку апстрактну опозицију, него за конкретне групације проевропске и демократске оријентације.

И шта треба да уради?

– Рецимо, ДС која је највише инсистирала на тој поларизацији друштва, типа „ми смо прихваћени од стране света –они нису“, „ми смо за Европу – они нису“, суочила се са највећим падом, урушавањем и цепањима, након избора 2012. године, када су ти „они“ прешли на ову страну. Знате, кад неко има своја чврста убеђења, он је пресрећан ако се повећа број оних који ће та убеђења делити. Примера ради, ја бих, рецимо, лично био више него одушевљен када би се наједном појавио огроман број људи који верују да Србија мора бити дубоко децентрализована, а Војводина дубоко аутономна. Међутим, како да будем пресрећан кад тога нема?

Али – да, скратим - управо због тога морамо прво дефинисати шта је то опозиција и на коју опозицију се мисли. Ако се мисли на проевропску и демократски оријентисану опозицију, она прво мора да размисли о томе која су њена истинска убеђења и да се преиспита да ли се њих и колико држи. Велика је заблуда мислити да се политиком може бавити као неком сталном трговином, где је апсолутно све на продају.

Може ли се Војводина уопште наметнути као тема, ако у једном дану буду сви избори. На чему ће Лига инсистирати у кампањи?

– Војводина ће, наравно, бити тема које ће бити пуна уста којекаквих предизборних аутономаша. Али избори прођу, а тема Војводине остаје. И далеко је важније да она по мало буде тема сваког дана између избора, него по цео дан - али само за време кампање.

Прети ли Војводини опасност од политичког повратка у деведесете?

– Да, прети. Са једне стране, ДС која од 2000. године има покрајинског премијера и која је годинама била доминантна у политици Републике Србије, није искористила ту позицију да би учинила више за бољи положај Војводине и њену пуну аутономију, а могла је. Цену тога плаћамо и плаћаћемо је. Са друге стране, ево јуче је била дванаеста годишњица заставе Војводине, а данас је годишњица Устава САП Војводине из 1974. Погледајте само однос према тим темама? Устав из 1974. је био почетак на жалост кратког, само четрнаест година , али златног доба Војводине, када је Војводина управљала својим новцем и имовином и када су забележене највеће инвестиције и највећи  процват у Војводини. Када је Војводина била једна од најразвијенијих делова бивше Југославије.

Мислим да се намерно све то сада гура под тепих, исто као што се причом о некаквим традиционалним симболима покушава умањити значај заставе Војводине. Знате шта, ако је традиција нешто што најдуже траје, онда је то управо ова застава Војводине која је усвојена пре дванаест година у Скупштини АП Војводине. Јер, ниједна друга застава Војводине није толико дуго трајала нити је била застава свих грађана Војводине без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност. Нити је била шире прихваћена. Или, ево, погледајте само колико дуго Европска комисија упозорава власти у Србији да се мора донети закон о финансирању надлежности Војводине? Годинама. Закључак који се намеће јесте да је власт у Србији спремна да на питању аутономије Војводине и крши сопствени Устав и да добија пацке од ЕУ. И то је оно што је заједничко и овој и прошлим републичким владама.

Мирослав Стајић