Нема терора над Бошњацима, проблем је тежак живот у Санџаку

Добра вест је за све грађане Србије, посебно Бошњаке у Санџаку, да ће га истрпети још ових петанестак дана и када све то прође он ће се, више сам него сигуран, вратити тамо где покушава све нас овом реториком да врати, а то је прошлост, каже у разговору за „ Дневник“ председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и члан председништва Социјалдемократске партије Србије Мехо Омеровић, након што је први човек СДА затражио да Уједињене нације пошаљу посматраче у Санџак. Како каже наш саговорник, на овим просторима смо се, на жалост, нагледали и наслушали свега и свачега, поготово када је изборна кампања у питању, али је „Угљанин особа која предњачи по нечему што је ван сваке логике и ван сваке памети, а његови позиви за међународне снаге и обраћање међунардоним институцијама нешто што може само да засмеје људе у њима“.

- Његов позив међународним снагама да интервенишу и заведу ред у Санџаку, као да је тамо некакав рат због терора, асимилације, како он каже, коју спроводи држава Србија према Бошњацима, је нешто што је заиста ван сваке памети и превазишао је сам себе. Тај његов позив и реаговање према Савету Европе и међународној заједници оличеној у Савету безбедности УН, оптужбе које је, подсетићу вас, изнео и на рачун свих оних представника политичких опција које делују на простору Санџака а који другачије мисле – да су сви они сарадници службе безбедности, јесу само наставак сулудих изјава у јеку изборне кампање. Али оно што је мене лично шокирало јесте најава рата који је по њему близу. Он још увек живи у деведесетим. Када није на власти, када није министар у влади без ичега, без портфеља, онда се врати логици и говору деведесетих година. А то је говор мржње, говор страха и сталних напетости.

Угљанин је не тако давно позвао младе да створе државу Санџак, да ли је и то предизборна прича?

- Сваки дан покушава да избаци што бомбастичнију паролу, да скрене већу пажњу на себе, јер он очекује реакцију државе. Њему би највише ишло, рекао бих, у прилог, када би сада државни органи на неки начин интервенисали, када би реаговали тужиоци и сви они који се баве кривичним делима распиривања мржње, нетрпељивости и свега оног што кривични законик санкционише. Верујем да му државни органи неће приуштити то задовољство, јер он би на тај начин од себе направио жртву и покушао да се прикаже као једини бранитељ интереса Бошњака. Али видели сте да буквално нема политичара на простору Санџака, који заступа интересе Бошњака на овај, или онај начин да није осудио такво понашање, без обзира да ли је реч о Зукорлићу, или неком другом.

Ставили су свима јасно до знања да у Санџаку нема никавог терора над Бошњацима, да имају проблеме са којима се суочавају, али то су проблеми свих грађана Србије. А то је тежак живот, тешко социјално-економско стање, незапосленост... Наравно да држава мора да се понаша у духу својих закона, који гарантују и обезбеђују представницима националних мањина одређену заступљеност. Да ли је то у пуној мери спроведено? Није и то треба отворено рећи. То треба и мора да се поправи поготово у срединама где националне мањине чине већинско становништво, када је реч о полицији, правосуђу, здравству и просвети. Али то се не може решити на овакав начин, изазивањем, или призивањем рата.

Приче о ратној опасности у Санџаку дошле су уочи посете америчког амбасадора Кајла Скота Новом Пазару?

- Увек се темпирају такве ствари уочи неких посета, да ли је то посета америчког амбасадора, или шефа мисије ОЕБС-а, или најаве доласка неких других званичника рецимо Парламентарне скупштине Савета Европе. Злоупотребљавају се предизборне активности, као и функције. Све су то, рекао бих предизборне игре. Али тај простор Санџака увек је био интересантан из простог разлога што је мултиетничка и мултиверска средина, на граници са Црном Гором и БиХ и административном прелазу са КиМ. Идеалан простор за све врсте трансфера и недозвољене трговине, који је био и биће безбедносно интересантан. И зато морамо посебну пажњу посветити управо оваквим искакањима и тешким речима, јер обесхрабрују сваког нормалног да дође у ту средину. То су речи које плаше сваког добронамерног ко живи у Санџаку, без обзира да ли је Србин или Бошњак. Морамо сузбити таква политичка деловања која ће доле додатно доливати уље на ватру, како то каже наш народ.

И Зукорлић је такође оптужио лидера ваше странке да игнорише питања Бошњака, поготово она национална?

- Расим Љајић се труди да упристоји не само политичку сцену у Санџаку, него и у Србији. Он бира речи и покушава да комуницира онако како одговара интересима свих грађана. Политика СДПС заснована је на комуникацији, дијалогу, представља брану и свим врстама национализама и примитивизама. Ми се одупиремо сваком национализму, без обзира да ли долази са бошњачке, или са српске стране. Отуда вероватно иду и оптужбе на рачун Расима Љајића да наводно не заступа довољно интересе Бошњака. Па шта би требало да ради ? Да ли би требало као Угљанин да прети, да долива уље на ватру.

Љајић ради оно што је једино исправно – покушава да привуче инвеститоре у Санџак, да се млади запосле. Али све то пада у воду оног тренутка када имате неког ко злоупотребљава институцију Бошњачког националног већа као што то ради Угљанин, који каже да је рат у Санџаку близу. Можете да замислите тог страног инвеститора, ако чује да председник БНВ прича о рату, терору, асимилацији, мржњи и страху. То одбија сваког пристојног инвеститора. Очигледно је да је Расим Љајић трн у оку и једнима и другима.

Светлана Станковић

Из џамије на политички терен

- Неко ко је колико до јуче злоупотребљавао Исламску заједницу и преко ње ратовао са свима нама који смо на другој политичкој опцији, са наводним оптужбама да смо против Исламске заједнице када нападнемо Зукорлића, скинуо је ахмедију и изашао директно на политички терен. Видећемо како ће грађани оценити то што је Зукорлић као муфтија радио, што се када је добио лоше оцене од свог претпостављеног у Сарајеву, окренуо политичкој сцени. И сада би он да дели политичике лекције. Сакривао се раније иза Исламске заједнице, бежао у џамије где је људима причао све и свашта против свакога ко није верник, а сада кад је дошао на политички терен и прича нам о помирењу. Верујем да ће грађани препознати да је оно што ради Расим Љајић и СДПС политика мира, разума, дијалога и компромиса.