Nema terora nad Bošnjacima, problem je težak život u Sandžaku
Sulejman Ugljanin pripada prošlosti, on to zna i zato se toliko upinje u poslednjim danima do održavanja izbora, pokušavajući da se rečnikom svađa i mržnje nekako vrati na političku scenu.
Dobra vest je za sve građane Srbije, posebno Bošnjake u Sandžaku, da će ga istrpeti još ovih petanestak dana i kada sve to prođe on će se, više sam nego siguran, vratiti tamo gde pokušava sve nas ovom retorikom da vrati, a to je prošlost, kaže u razgovoru za „ Dnevnik“ predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i član predsedništva Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović, nakon što je prvi čovek SDA zatražio da Ujedinjene nacije pošalju posmatrače u Sandžak. Kako kaže naš sagovornik, na ovim prostorima smo se, na žalost, nagledali i naslušali svega i svačega, pogotovo kada je izborna kampanja u pitanju, ali je „Ugljanin osoba koja prednjači po nečemu što je van svake logike i van svake pameti, a njegovi pozivi za međunarodne snage i obraćanje međunardonim institucijama nešto što može samo da zasmeje ljude u njima“.
- Njegov poziv međunarodnim snagama da intervenišu i zavedu red u Sandžaku, kao da je tamo nekakav rat zbog terora, asimilacije, kako on kaže, koju sprovodi država Srbija prema Bošnjacima, je nešto što je zaista van svake pameti i prevazišao je sam sebe. Taj njegov poziv i reagovanje prema Savetu Evrope i međunarodnoj zajednici oličenoj u Savetu bezbednosti UN, optužbe koje je, podsetiću vas, izneo i na račun svih onih predstavnika političkih opcija koje deluju na prostoru Sandžaka a koji drugačije misle – da su svi oni saradnici službe bezbednosti, jesu samo nastavak suludih izjava u jeku izborne kampanje. Ali ono što je mene lično šokiralo jeste najava rata koji je po njemu blizu. On još uvek živi u devedesetim. Kada nije na vlasti, kada nije ministar u vladi bez ičega, bez portfelja, onda se vrati logici i govoru devedesetih godina. A to je govor mržnje, govor straha i stalnih napetosti.
Ugljanin je ne tako davno pozvao mlade da stvore državu Sandžak, da li je i to predizborna priča?
- Svaki dan pokušava da izbaci što bombastičniju parolu, da skrene veću pažnju na sebe, jer on očekuje reakciju države. Njemu bi najviše išlo, rekao bih, u prilog, kada bi sada državni organi na neki način intervenisali, kada bi reagovali tužioci i svi oni koji se bave krivičnim delima raspirivanja mržnje, netrpeljivosti i svega onog što krivični zakonik sankcioniše. Verujem da mu državni organi neće priuštiti to zadovoljstvo, jer on bi na taj način od sebe napravio žrtvu i pokušao da se prikaže kao jedini branitelj interesa Bošnjaka. Ali videli ste da bukvalno nema političara na prostoru Sandžaka, koji zastupa interese Bošnjaka na ovaj, ili onaj način da nije osudio takvo ponašanje, bez obzira da li je reč o Zukorliću, ili nekom drugom.
Stavili su svima jasno do znanja da u Sandžaku nema nikavog terora nad Bošnjacima, da imaju probleme sa kojima se suočavaju, ali to su problemi svih građana Srbije. A to je težak život, teško socijalno-ekonomsko stanje, nezaposlenost... Naravno da država mora da se ponaša u duhu svojih zakona, koji garantuju i obezbeđuju predstavnicima nacionalnih manjina određenu zastupljenost. Da li je to u punoj meri sprovedeno? Nije i to treba otvoreno reći. To treba i mora da se popravi pogotovo u sredinama gde nacionalne manjine čine većinsko stanovništvo, kada je reč o policiji, pravosuđu, zdravstvu i prosveti. Ali to se ne može rešiti na ovakav način, izazivanjem, ili prizivanjem rata.
Priče o ratnoj opasnosti u Sandžaku došle su uoči posete američkog ambasadora Kajla Skota Novom Pazaru?
- Uvek se tempiraju takve stvari uoči nekih poseta, da li je to poseta američkog ambasadora, ili šefa misije OEBS-a, ili najave dolaska nekih drugih zvaničnika recimo Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Zloupotrebljavaju se predizborne aktivnosti, kao i funkcije. Sve su to, rekao bih predizborne igre. Ali taj prostor Sandžaka uvek je bio interesantan iz prostog razloga što je multietnička i multiverska sredina, na granici sa Crnom Gorom i BiH i administrativnom prelazu sa KiM. Idealan prostor za sve vrste transfera i nedozvoljene trgovine, koji je bio i biće bezbednosno interesantan. I zato moramo posebnu pažnju posvetiti upravo ovakvim iskakanjima i teškim rečima, jer obeshrabruju svakog normalnog da dođe u tu sredinu. To su reči koje plaše svakog dobronamernog ko živi u Sandžaku, bez obzira da li je Srbin ili Bošnjak. Moramo suzbiti takva politička delovanja koja će dole dodatno dolivati ulje na vatru, kako to kaže naš narod.
I Zukorlić je takođe optužio lidera vaše stranke da ignoriše pitanja Bošnjaka, pogotovo ona nacionalna?
- Rasim Ljajić se trudi da upristoji ne samo političku scenu u Sandžaku, nego i u Srbiji. On bira reči i pokušava da komunicira onako kako odgovara interesima svih građana. Politika SDPS zasnovana je na komunikaciji, dijalogu, predstavlja branu i svim vrstama nacionalizama i primitivizama. Mi se odupiremo svakom nacionalizmu, bez obzira da li dolazi sa bošnjačke, ili sa srpske strane. Otuda verovatno idu i optužbe na račun Rasima Ljajića da navodno ne zastupa dovoljno interese Bošnjaka. Pa šta bi trebalo da radi ? Da li bi trebalo kao Ugljanin da preti, da doliva ulje na vatru.
Ljajić radi ono što je jedino ispravno – pokušava da privuče investitore u Sandžak, da se mladi zaposle. Ali sve to pada u vodu onog trenutka kada imate nekog ko zloupotrebljava instituciju Bošnjačkog nacionalnog veća kao što to radi Ugljanin, koji kaže da je rat u Sandžaku blizu. Možete da zamislite tog stranog investitora, ako čuje da predsednik BNV priča o ratu, teroru, asimilaciji, mržnji i strahu. To odbija svakog pristojnog investitora. Očigledno je da je Rasim Ljajić trn u oku i jednima i drugima.
Svetlana Stanković
Iz džamije na politički teren
- Neko ko je koliko do juče zloupotrebljavao Islamsku zajednicu i preko nje ratovao sa svima nama koji smo na drugoj političkoj opciji, sa navodnim optužbama da smo protiv Islamske zajednice kada napadnemo Zukorlića, skinuo je ahmediju i izašao direktno na politički teren. Videćemo kako će građani oceniti to što je Zukorlić kao muftija radio, što se kada je dobio loše ocene od svog pretpostavljenog u Sarajevu, okrenuo političkoj sceni. I sada bi on da deli političike lekcije. Sakrivao se ranije iza Islamske zajednice, bežao u džamije gde je ljudima pričao sve i svašta protiv svakoga ko nije vernik, a sada kad je došao na politički teren i priča nam o pomirenju. Verujem da će građani prepoznati da je ono što radi Rasim Ljajić i SDPS politika mira, razuma, dijaloga i kompromisa.