Најзад смо се ујединили

доследно да се примени у пракси –каже у разговору за „Дневник” проф. Витомир Михајловић, политички саветник Ромске листе Србије, на којој су три партије те националне мањине које су ушле јединствено у изборну трку и битку за бирачки глас 24. априла.

– За превладавање генерацијског сиромаштва које прати Роме, и њихову пуну интеграцију у друштвени, економски, социјални, културни, политички, свеукупни живот у Србији важан је улазак образованих припадника наше заједнице у јавне институције. Нема нас у просвети, судству, локалним самоуправама и да не набрајам, а од примене афирмативних мера уписа студената ромске националности изведене су две генерације високообразованих младих Рома с докторским и мастер дипломама, професора, учитеља, али посла за њих нема. То треба да решимо, а то желимо кроз институције Републике Србије, уз узајамно поштовање с представницима већинског народа. Да преузмемо и део одговорности, а све у циљу побољшања положаја Рома у Србији.



Наш саговник наводи да у актуелној предизборној кампањи обилазе све општине где постоји могућност да Ромска листа Србије добије гласове.

– С појединим странкама идемо у коалицију на локалном нивоу, а пре свега са СНС-ом. У пуној кондицији представљамо програм, били смо у Крагујевцу, а планирамо да идемо у Житорађу, Лесковац, Бујановац... У Јагодини излазимо самостално на локалне изборе. Наравно, кампању водимо и по целој Војводини.



Говорећи о значају чињенице да се ромске партије на изборима појављују у једној колони, проф. Михајловић истиче да су оне у веома кратком периоду успеле оно што годинама нису – да наступе заједно:

– Одувек некако наше странке, због личних интереса њихових првака, нису могле да се договоре о јединственом националном програму и заједничком наступу, и сада смо то пребродили, а понукала нас је и чињеница да на свим досадашњим изборима, па тако и на овим, поједине већинске странке на својим изборним листама немају ниједног припадника ромске националне заједнице. То нам је после низа година дало могућност да ми, Роми, станемо у једну колону и да изађемо јединствено, заступајући јединствене ставове, с циљем да тако учествујемо у политичком миљеу Србије. То је једини начин да Роми партиципирају у политичком животу земље, и једино је политичка борба излаз из сиромаштва. Пре десет и више године Роми су то покушавали песмом и игром. Одлични смо певачи и играчи, али преко културне аутономије не можемо искоренити сиромаштво, разбити предрасуде, стереотипе и дискриминацију према Ромима.



На питање да ли то значи да међу политичким представницима Рома нема размимоилажења, проф. Михајлоивић је рекао да оно, баш као и међу већинским народима, постоји у свим мањинским заједницама.

– Не може се увек постићи слога око једног програма, националног интереса, јер увек имате некога ко наступа деструктивно. Ми смо сада успели да ујединимо три значајне ромске партије, које су испрофилисане, да кажем, немају путера на глави, и које ће загарантовано ставити националне интересе испред личних. То је пре свега Демократска унија Рома (ДУР) из Ниша, Уједињена партија Рома (УПР) из Бујановца, која је на локалу имала неколико одборничких мандата, а ту је и Унија Рома Србије (УРС) из Београда, која је 2006. и 2007. године имала и свог народног посланика. Дакле, успели смо да се ујединимо, да пронађемо заједнички језик и да на тај начин заступамо ромску националну заједницу кроз Ромску листу Србије.



Владимир Ђуричић

 

Да, ми то можемо



– Роми су најсиромашнија, најугроженија и најмаргинализованија мањинска група – наводи проф. Витомир Михајловић. – Чак осамдесет одсто Рома никад не заврши основну школу, 90 одсто нема стално запослење, 95 одсто су корисници социјалне помоћи. А највећа препрека за интеграцију ромске националне заједнице је дискриминација. Ми не можемо решити проблем Рома сами, али можемо заједно с Владом Србије, и будуће посланике наше листе у републичком парламенту видим у редовима владајуће већине.



Циљеви наше политичке опције – а то ћемо рећи и бирачима – јесте спровођење стратешких докумената које је Влада Србије усвојила, а тичу се ромске заједнице. Посебно мислим на Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња од 2016. до 2025. године и потпуну имплементацију Акционог плана Преговарачког поглавља 23 и 24, у којима су Роми посебно апострофирани. И на крају, ми нећемо Ромима понудити једнократне предизборне пакете са шећером и уљем, већ ћемо им понудити будућност и рећи им „Да, ми то можемо”.