heavy intensity rain
10°C
22.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9952
usd
110.9275
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Мишчевић: Србија би могла да испуни критеријуме за ЧЛАНСТВО У ЕУ ДО 2025. ГОДИНЕ

15.07.2023. 10:34 10:37
Пише:
Фото: Танјуг/видео/Mинистарка за европске интеграције Тања Мишчевић

ВАШИНГТОН: Министарка за европске интеграције Тања Мишћевић изјавила је да би Србија могла испуни критеријуме за чланство у Европској унији до 2025. године.

"То значи да највећи број системских закона до те године треба да буде усаглашен у потпуности. Да сва системска мерила буду унета у домаће право и правосуђе. Ствар је у томе што се ЕУ из дана у дан мења и повећава се опсег са којим морамо до момента чланства да се усагласимо", рекла је за "Глас Америке" Мишчевић, која је боравила у тродневној посети Вашингтону.

Она је у САД разговарала је са замеником помоћника америчког државног секретара Габријелом Ескобаром, члановима Представничког дома Конгреса, Томасом Кином и Робертом Адерхолтом, и учествовала у догађајима које је организовао невладин Атлантски савет.

Између осталог, разматрана је регионална сарадња на Западном Балкану, процес европских интеграција, као и колико Сједињене државе могу да помогну.

Како каже, са конгресменима Кином и Адерхолтом било је говора о актуелним односима и дијалогу Београда и Приштине.

Указала је да је важна тема њених сусрета била и потреба за континуираним стратешким дијалогом између Србије и САД, јер како Мишчевић прецизира, две државе имају много више тема за разговор од самог дијалога између Београда и Приштине.

"Отвара се простор за разговоре о енергетици, имајући у виду да је један од акцената на реформе у Србији енергетска диверсификација. Затим прича о дигитализацији, али и стална потреба повећања инвестиција које из Америке долазе у Србију. Ту има много простора и интересовања. Мост свега тога је велика ангажованост Америчке привредне коморе (AMCHAM) у Србији", додала је Мишчевић.

На констатацију новинара "Гласа Америке" да је Србија формално почела приступне преговоре 2014. године, Мишчевић је рекла да процес јако дуго траје.

"Десет година преговора, 20 и више година учешћа у процесу европских интеграција – од децембра 2000. Позитивна ствар дужине процеса је што су многе ствари у великој мери доведене до нивоа који већ сада функционишу и постоје у условима ЕУ. Од оних за које врло често заборављамо колико су важне, као што је заштита интелектуалне својине. У Србији је то потпуно усаглашено и то се постигло за ових 20 година, односно 10 година преговора", поручила је она.

Мишчевић је истакла да се највише ставља акценат на владавину права, која је за процес интеграција и Србију као државу и друштво, најважнији сегмент реформи.

"Ту смо у фази која сада представља основу да се иде на један нови ниво односа. Недавно смо у Бриселу са колегама из Европске комисије разматрали то да Србија може да разговара о испуњењу прелазних мерила. Она вам пружају основе да идете даље у процесу преговора, не само у области владавине права, него и у свим осталим поглављима", додала је она.

После констатације новинара да је последња међувладина конференција Србије и ЕУ одржана у децембру 2021. године и да је било је дуготрајних периода када нису отварана или затварана поглавља, уследило је питање - шта је узрок томе?

"Разлог је углавном и увек – политички. Немојте заборавити Србија је током процеса преговора једина држава која је имала поглавље 35, које паралелно са владавином права представља оцену напретка. У овом моменту немамо ниједан елемент сумње да би ЕК могла да оцени да Србија није конструктивна у дијалогу. Али, се у међувремену дошло до рата у Украјини и великог броја различитих мера, подсетићу вас 11 пакета санкција или рестриктивних мера са којима Србија није у могућности да се усклади", навела је она.

Она је додала да је та оцена прошле године Србији дала назадовање у једном од преговарачких поглавља.

"Од тада је много тога урађено у смислу хуманитарне помоћи Украјини - једина смо држава у Европи која је обезбедила помоћ за обнову електроенергетског система. Са коалицијом држава радимо на обнови болница у деловима Украјине, а 80.000 украјинских избеглица има потпуну заштиту на територији Србије. Најновије је и можда најважније што Србија више није држава са чије територије је могуће избегавати санкције које је ЕУ увела Руској Федерацији. Све су то елементи усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком, а нама дају елементе за оцену држава чланица да ли ће Србија ускоро моћи да отвори нови кластер", поручила је Мишчевић.

Пише:
Пошаљите коментар