Мировић: У години јубилеја показати да смо достојни славних предака

Почасни председник Одбора и покровитељ је председник Републике Србије Александар Вучић.

У нашој националној историји постоје догађаји и датуми који су били преломни, а о којима се у јавности данас мало зна. Један од таквих датума је свакако и 25. новембар 1918. године, када је, након величанствених победа српске војске у Великом рату, народ из крајева Војводине на Великој народној скупштини у Новом Саду, донео одлуку о присаједињену Краљевини Србији и на тај начин остварио вишевековни сан о уједињењу, казао је Мировић.

Како је даље рекао, зато је потребно овај јубилеј достојно обележити, осветлити из свих углова, а његов значај приближити новим генерацијама.

То је наш дуг свим оним људима који су се борили за националне, слободарске и просветитељске циљеве, а уједно и обавеза према будућим генерацијама. Само тако ћемо испунити завет славних предака и показати да смо их достојни, рекао је Игор Мировић.

Програм обележавања века од ове пресудне одлуке реализоваће се током читаве године и биће сегментиран.

Први део ће обухватити више активности до маја, с фокусом на Мајску скупштину из 1848. године у Сремским Карловцима, на којој су Срби у Угарској поставили своје политичке захтеве о аутономији, док ће у другом делу одржавати манифестације које ће бити завршене 25. новембра, када су ти циљеви и били остварени одлуком о присаједињењу.

Свечани део обухватиће одржавање академија у Београду и Новом Саду поводом Дана присаједињења, као и свечаних седница Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине.

У току је адаптирање простора за изложбени простор новог Музеја присаједињења, где ће се на једној адреси наћи музеалије што сведоче о вишевековној борби српског народа за своја права на српски језик и писмо, своју аутономију и политичка права, културу и уједињење са Краљевином Србијом.

Музеј ће бити смештен у оквиру комплекса Музеја Војводине и Архива Војводине.

Поред свечаног, програм ће обухватити одржавање научног скупа у Матици српској, на коме ће се размотрити сложени историјски процеси у области политике, идеологије, културе, који су били иманентни јачању српске националне свести оног доба, и који су довели до коначне реализације идеје националног уједињења.

Планира се и богата издавачка продукција са едицијом „Српска књижевност о Великом рату“.

Обухватиће приповетке и поезију са овом тематиком, дела Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице.

Посебан део програма ће бити играни филм и позоришна представа. Писање сценарија поверено је познатом писцу и драматургу Миловану Витезовићу.

На седници је разматран и део програмских активности који се односе на реализацију концерата, као и пројекта „Сто година присаједињења на друштвеним мрежама“ с кратким форматима с познатим личностима из политичког живота, уметности и науке, које су обележиле то историјско време и допринеле јачању националне свести.

Министар културе и информисања у Влади Републике Србије и члан Одбора, Владан Вукосављевић, рекао је да су векови великог прегнућа знаних и незнаних људи дали свој крунски резултат управо 1918. године. То је догађај изузетног значаја у вишевековној борби војвођанских Срба за своја права.

Према његовим речима, деценијама касније чињени су велики напори да се изврши деконструкција и мотива и последица таквих историјских напора и зато је ова стогодишњица јединствена прилика да се уради нешто да се основи деконструкције колико год могу потру и да се овим обележавањем постави темељ у коме ће будућност донети јасну и чврсту свест о историјском значају овог дугог мукотрпног историјског процеса завршеног 1918. године.

На предлог члана Одбора епископа бачког др Иринеја, у програм обележавања укључиће се и Српска православна црква, посебно кад се у тим историјским процесима има у виду улога Карловачке митрополије, као посебне српско- православне области у оквиру Хабзбуршке монархије.