Mirović: U godini jubileja pokazati da smo dostojni slavnih predaka

Počasni predsednik Odbora i pokrovitelj je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

U našoj nacionalnoj istoriji postoje događaji i datumi koji su bili prelomni, a o kojima se u javnosti danas malo zna. Jedan od takvih datuma je svakako i 25. novembar 1918. godine, kada je, nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske u Velikom ratu, narod iz krajeva Vojvodine na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, doneo odluku o prisajedinjenu Kraljevini Srbiji i na taj način ostvario viševekovni san o ujedinjenju, kazao je Mirović.

Kako je dalje rekao, zato je potrebno ovaj jubilej dostojno obeležiti, osvetliti iz svih uglova, a njegov značaj približiti novim generacijama.

To je naš dug svim onim ljudima koji su se borili za nacionalne, slobodarske i prosvetiteljske ciljeve, a ujedno i obaveza prema budućim generacijama. Samo tako ćemo ispuniti zavet slavnih predaka i pokazati da smo ih dostojni, rekao je Igor Mirović.

Program obeležavanja veka od ove presudne odluke realizovaće se tokom čitave godine i biće segmentiran.

Prvi deo će obuhvatiti više aktivnosti do maja, s fokusom na Majsku skupštinu iz 1848. godine u Sremskim Karlovcima, na kojoj su Srbi u Ugarskoj postavili svoje političke zahteve o autonomiji, dok će u drugom delu održavati manifestacije koje će biti završene 25. novembra, kada su ti ciljevi i bili ostvareni odlukom o prisajedinjenju.

Svečani deo obuhvatiće održavanje akademija u Beogradu i Novom Sadu povodom Dana prisajedinjenja, kao i svečanih sednica Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine.

U toku je adaptiranje prostora za izložbeni prostor novog Muzeja prisajedinjenja, gde će se na jednoj adresi naći muzealije što svedoče o viševekovnoj borbi srpskog naroda za svoja prava na srpski jezik i pismo, svoju autonomiju i politička prava, kulturu i ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom.

Muzej će biti smešten u okviru kompleksa Muzeja Vojvodine i Arhiva Vojvodine.

Pored svečanog, program će obuhvatiti održavanje naučnog skupa u Matici srpskoj, na kome će se razmotriti složeni istorijski procesi u oblasti politike, ideologije, kulture, koji su bili imanentni jačanju srpske nacionalne svesti onog doba, i koji su doveli do konačne realizacije ideje nacionalnog ujedinjenja.

Planira se i bogata izdavačka produkcija sa edicijom „Srpska književnost o Velikom ratu“.

Obuhvatiće pripovetke i poeziju sa ovom tematikom, dela Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Branimira Ćosića, Branislava Nušića, Stevana Jakovljevića, Rastka Petrovića, Dobrice Ćosića, Danka Popovića, Dušana Kovačevića i Aleksandra Gatalice.

Poseban deo programa će biti igrani film i pozorišna predstava. Pisanje scenarija povereno je poznatom piscu i dramaturgu Milovanu Vitezoviću.

Na sednici je razmatran i deo programskih aktivnosti koji se odnose na realizaciju koncerata, kao i projekta „Sto godina prisajedinjenja na društvenim mrežama“ s kratkim formatima s poznatim ličnostima iz političkog života, umetnosti i nauke, koje su obeležile to istorijsko vreme i doprinele jačanju nacionalne svesti.

Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i član Odbora, Vladan Vukosavljević, rekao je da su vekovi velikog pregnuća znanih i neznanih ljudi dali svoj krunski rezultat upravo 1918. godine. To je događaj izuzetnog značaja u viševekovnoj borbi vojvođanskih Srba za svoja prava.

Prema njegovim rečima, decenijama kasnije činjeni su veliki napori da se izvrši dekonstrukcija i motiva i posledica takvih istorijskih napora i zato je ova stogodišnjica jedinstvena prilika da se uradi nešto da se osnovi dekonstrukcije koliko god mogu potru i da se ovim obeležavanjem postavi temelj u kome će budućnost doneti jasnu i čvrstu svest o istorijskom značaju ovog dugog mukotrpnog istorijskog procesa završenog 1918. godine.

Na predlog člana Odbora episkopa bačkog dr Irineja, u program obeležavanja uključiće se i Srpska pravoslavna crkva, posebno kad se u tim istorijskim procesima ima u vidu uloga Karlovačke mitropolije, kao posebne srpsko- pravoslavne oblasti u okviru Habzburške monarhije.