Мировић и Брнабић обишли радове на систему за наводњавање „Тиса-Палић“

Председница Владе републике Србије Ана Брнабић рекла је да ће пољопривреда наше земље изгледати потпуно другачије и отпорније на климатске промене до краја мандата ове владе кроз пројекте наводњавања, заштите од пополава и противградне заштите. Он је рекла да се сада наводњава свега три одсто пољопривредног земљишта у Србији, а да ће на крају мандата њене владе бити најмање осам одсто, односно под наводњавањем ће бити око 100.000 хектара уместо садашњих 24.000.

"Једна од страшних ствари која описује непрофесионалност и немарност којима се водила пољопривреда - срамота је да у 21. веку имате само три одсто пољопривредног земљишта под наводњавањем”, рекла је Брнабић.

Како је рекла, последице прошлогодишње суше показале су у којој мери пољопривреда није опремљена да се носи са климатским променама што је био повод да се крене са интензивним разговорима како променити правац развоја српске пољопривреде како би била што отпорнија за временске непогоде.

Томе свакако доприносе и системи наводњавања, попут регионалног подсистема за наводњавање "Тиса-Палић" који је један је од 11 пројеката који се финансирају из Абу Даби фонда у Војводини. Тај подсистем снабдева се водом из реке Тисе и део је регионалног хидросистема Северна Бачка.

"У оквиру тог Фонда финансира се 14 пројеката - 11 у Војводини и три у Централној Србији. Драго ми је што сам чула да ће ових 11 пројеката бити готово до краја године, а да је у припреми још 18, који ће бити финансирани из истог фонда”, рекла је премијерка.

Подвукла је да је, осим наводњавања, важна и електрификација поља, како би се струја довела до сваке њиве, као и набавка радарских противградних система, како бисмо се аутоматски заштитли "да не претпостављамо како иду облаци".

Брнабић је и овога пута указала на значај дигитализације у пољопривреди, подсетила да је пре неколико месеци отворена прва дигитална фарма у Србији, где пољопривредници одређеним данима могу да дођу и упознају се на новим технологијама у пољопривредној производњи.

Како је најавила, у септембру би требало да буде постављен камен темељац за зграду Биосенс институте у Новом Саду.

Додала је и да ће представници тог Института ускоро у Бриселу потписати споразум о коришћењу података са сателита, где се налазе сви подаци о квалитету земљишта, влазнзости…, што ће омогућити стручњацима да саветују наше пољопривреднике како да примене нова знања.

“То треба да гурамо из све снаге, јер Србија може да буде европски шампион у пољопривреди”, истакла је Брнабић.

Захваливши се председници Владе Ани Брнабић и министру пољопривреде Браниславу Недимовићу, за коориднацију око припреме ових пројеката, председник Мировић изјавио је овом приликом да су Покрајинска влада и ЈП Воде Војводине за кратко време завршили припрему 11 пројеката чија је реализација у току и највио нове у наредном периоду.

„Ово је велики посао, сведоци смо климатских промена и суше која је била велика опомена прошле године, мораћемо много више да радимо у наредном периоду, да би уз електрификацију поља, и уз додатне подстицајне мере за оне који желе да набаве системе за наводњавање били много заштићенији од неповољних климатских услова“, истакао је председник Мировић.

Покрајиснка влада обезбедила је средства за припрему пројектне документације, а овакви пројекти наставиће се и у другој фази где ће кроз 13 пројеката на око 60.000 хектара бити припремљена основа на којој ће пољопривредне задруге и пољопривредници повлачити каналску воду до својих пољопривредних површина, рекао је председник Мировић.

Он је подсетио да је Покрајинска влада прошле године издвојила 126 милона динара за припрему пројектне документације а ЈП Воде Војводине је формирало посебно пројектно одељење.

„Циљ је да ове и наредних година на готово 30 локација реконструишемо двонаменске и регионалне системе и створимо услове за наводњавање у АП Војводини“, рекао је председник Мировић.

Подсистем „Тиса- Палић“ обезбеђује воду за наводњавање 35.000 хектара на подручјима општина Сента, Кањижа, Суботица и Бачка Топола као и за индустрију и освежење воде у природним језерима Палић и Лудаш.