Милић: Опасан наратив Приштине блокира дијалог

Она је коментарисала и могуће домете Специјалног суда за злочине ОВК у суђењу бившем косовском председнику Хашиму Тачију и његовим сарадницима.

"Специјалистичка већа основана су са јако добрим разлогом. Важно је схватити разлику између њиховог и мандата Хашког трибунала. Специјалистичка већа су додатак и суплемент којим је омогућено процесуирати и злочине који по мандату Хашког трибунала нису могли бити предвиђени, јер је трибунал основан за земље бивше Југославије. Неки од злочина над Србима и и људима који нису албанске националности, почињени су у Албанији, а њих Хашки трибунал није имао могућност да процесуира", рекла је Милићева за Косово онлајн.

"Са друге стране, постоји временско ограничење краја сукоба у бившој Југославији, који овај суд пробија и у могућности је да процесура злочине који су, дефакто, почињени после краја оружаних сукоба", додаје она.

"Управо у том периоду почињено је највише злочина над Србима. Има мишљења и да је сада за све касно, јер умиру сведоци, умиру и породице жртава којима би правда нешто значила, али је боље ишта него ништа", изјавила је Милићева.

У процесу суочавања с прошлошћу, Милић указује на "посебно опасан наратив који креира Приштина."

"Историјски ревизионизам и кршење поштовања транзиционе правде долази системски од такозваних нератних прогресивних лидера са Косова, пре свега Вјосе Османи и Аљбина Куртија, који безочно лажу о наводном геноциду без иједне оптужнице или пресуде. Сада то већ постаје део новог наратива, нови мејнстрим који улази у медије и либералну реторику што уопште није добро за нормализацију односа", упозорава Милић.

Она указује на чињеницу да је Србија жестоко кажњана, али да је сарађивала у истраживању ратних злочина.

"НАТО бомбардовање је пар екселанс колективно кажњавање, да се не лажемо. Ипак, сви које је Хаг тражио за почињене злочине на Косову су изручени и то у много тежим условима непосредно по мирној транзицији власти, када су у институцијама безбедности још увек били многи починиоци и саучесници", истиче Милић.

Милић је нагласила да је некадашњем премијеру Аљбину Куртију предочено из Београда да Косово мора да се суочи са почињеним злочинима ОВК, успут нагласивши да криза институција на Косову посебно угрожава српску заједницу.

“Представници Срба са Косова, без обзира на то шта Ахтисаријев план каже, како су они укључени у парламент, дефакто су институционално угрожени зато што се крше уставном гарантована права. Рецимо везано за реформу косовских безбедносних снага, постоје многе ствари које нису смеле да се ураде без сагласности српске заједнице, а урађене су”, упозорава Јелена Милић.