Михајловић: Одлуке црногорске владе су политичке

Она је за телевизију Прва оценила да штету од одлука Црне Горе о подизању ограда за грађане Србије трпи народ са обе стране границе, као и грађани региона.

Додала је да је Мађарска за грађане Србије већ отворила границе, да ће то од 1. јуна урадити и Бугарска, а остале земље до 15. јуна и изразила очекивање да ће и црногорска одлука убрзо бити промењена.

Неке држава подигле су ограде, мислим као припреме за њихове унутрашње изборе што сматрам да није добро за њихове грађане, рекла је и она и одлуку црногорских власти назвала пре свега политичком.

Како је рекла, Ер Србија није добила одобрење црногорских власти да лети на њихове аеродроме, а поред добијених дозвола за слетање у Србију за 2020. годину Монтенегроерлајнс је тражио и додатне.

Одлуку је донео Директорат, а ја као министар саобраћаја не могу да дозволим да радим против интереса своје земље и своје националне компаније, рекла је она и запитала се да ли ико у Влади Србије треба да каже Ер Србија не треба да лети и нека прави губитке.

Када нису извршавали обавезе онда су била разна судска утужења и око четири милиона евра износе донете пресуде у корист Агенције за контолу летења, рекла је она.

Додала да је црногорска влада донела закон да ће те обавезе преузети и изразила наду да ће се то у неком периоду и десити.

Србија је до сада обновила 77 километара пруге Београд - Бар а Михајловићева је најавила наставак радова од Ваљева до границе с Црном Гором за следећу годину као и да ће крај обнове бити за три године.

За септембар - октобар следеће године она је најавила прве возове на обновљеној прузи Београд - Нови Сад којима ће путници ову релацију прелазити за 20 минута.

Почетак радова на прузи од Београда до Ниша и од Ниша до Прешева најавила је за следећу годину.

Како је рекла на инфраструктурним пројектима у Србији сада раде најбоље светске компаније, и то америчке, азербејџанске, кинеске, руске што повећава и политичку стабилност јер инфраструктура не може издвојено од политике.

Најавила је наставак реализације пројеката инфрастуктуре из петогодишњег плана развоја кроз наставак изградње ауто-путева, реконструкција железница и мреже магистралних и регионалних путева.

Неко пре нас није градио ништа, пре 2012. године било је нула километара годишње аутопутева а од 2014. до данас изградити 350 км аутопутева није једноставно, и преко 1.000 км магистралних и регионалних, питање за њих је што то нису раније градили, то је велика одговорност, рекла је она.

Додала је и да се у Србији тренутно гради 250 километара нових аутопутева као и да постигнути резултати за четири године дају право за право да се каже да ће за четири године би изградњено нових 500 километара ауто-путева.

Услови за то су да имамо стабилан буџет и пројекте, што је испуњено, рекла је она.