Михајловић: Капитални пројекти тек стижу у Војводину

 Да обичним људима олакшам живот, да имају путеве и пруге достојне 21. века, изјавила је у интервју „Дневнику” потпредседница Владе и члан Председништва СНС Зорана Михајловић упитана шта ће јој, пошто је наставила рад у новој Влади на функцији и ресору који је већ водила, бити најважније у наредном периоду након бројних ствари које је покренула у предходне две године.

– Најважнији задатак свакако је завршетак ауто-пута до Македоније и Бугарске односно Коридор 10 који чекамо 40 година, као и на ауто-пут до Чачка и даље до границе са Црном Гором на Коридору 11. Век у коме живимо намеће и другачије приоритете као што је већа регионална повезаност. Зато је на нашој листи приоритета и пројекат ауто-пута од Ниша до Приштине који ћемо радити заједно са ЕУ. Али, ми не чекамо и сами улажемо у наш развој. Вредност пројеката који се тренутно раде друмском, железничком и водном саобраћају у Србији је око шест милијарди евра, до краја мандата биће много више. Кад све то завршимо Србија ће бити достојна 21. века, истиче Михајловићева, која је и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Како се реализује сатница везана за главне пројекте у Војводини након значајног договора који сте постигли са покрајинским премијером Игором Мировићем?

– Јако ми је драго што је баш Игор Мировић премијер Војводине, јер знам како ради. Сарађивала сам с њим, кад је био министар у Влади и ако бих издвојила неког ко разуме управљање пројектима, онда је то свакако он. Штета што раније није постао премијер, јер су грађани и Србије и Војводине од Пајтићеве владе имали само штете. Како су радили и колико се каснило са пројектима говори податак да у Војводини до именовања Мировића 2016. није издата ниједна употребна дозвола. Све што је у претходне две године урађено у Војводини, од модернизације пруга, набавки нових возова и улагања у путеве јесте рад Владе Србије, а не Пајтићеве Владе. На првом састанку са Мировићем формирали смо заједничку групу министарства и Покрајине и кренули да завршавамо и Жежељев мост, брзу саобраћајницу Нови Сад - Рума, пругу Стара Пазова - Нови Сад као део пројекта брзе пруге Београд - Будимпешта.

Шта сте пред себе ставили као инфраструктурни задатак, циљ, до краја године и докле ће се тада стићи са изградњом „Жежеља”?

– Да вас мало подсетим. Жежељев мост је по плану требало да буде завршен још 2013. године, пре формирања Владе Александра Вучића. Уместо моста затекли смо проблеме: дугови, блокирани радови, кашњења, велика опструкција Владе Војводине. Само су Европска комисија и Град Нови Сад давали подршку пројекту. Као министарка грађевине одмах сам се укључила и успела да покренем овај пројекат на шта сам посебно поносна. Тренутно, једини разлог малог пробијања рока јесте Дунав, односно његов водостај који се готово пола године није спустио на ниво који би нам омогућио да радимо. Верујем и очекујем, знајући шта се сваки дан дешава на овом пројекту, да ће идуће године Новосађани, Војводина и Србија добити нови Жежељев мост. Увек сам за то да они пројекти који су у току треба да се заврше што пре. То значи да је мој задатак Коридор 10 и Коридор 11, рехабилитација 1.100 километара регионалних путева, модернизација пруга и набавка нових возова, као и улазак Србије у Топ 20 земаља на Дуинг бизнис листи Светске банке. Показала сам да великим радом и добром организацијом можемо да померимо ствари напред.

Брисел је у својој политици према региону тражио управо помирење и добросуседство, а некако смо се поново вратили ка терминима одржавања мира и стабилности? Шта се, упркос политици коју води Влада Србије, дешава и у нашем окружењу?

– Свет се данас не налази у ружичаствој фази, већ у јеку оргомних проблема и то може да се одрази и на земље Европе и западног Балкана. Србија је делима посвећена регионалној стабилности, а признаћете да је у јеку мигрантске кризе то био тежак и врло изазован задатак. Наш премијер је у овим односима наступио пре свега као државник, а тек онда као политичар и сваким својим поступком показао да је Србија спремна и да уради све што треба како би се стабилност региона одржала. Ипак, у земљама региона није тако, а иду и избори у Хрватској, Македонији, Босни и Црној Гори. За разлику од њих, недавни избори и апсолутна победа листе “Александар Вучић – Србија побеђује” донели су Србији стабилност која многима недостаје. Нема инвестиција без стабилног региона, нема већих плата, нема нових радних места без политичке стабилности. На крају, очекујем и од ЕУ да се више укључи у очување стабилности региона.

Посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена праћена је и одобравањем, али и негодовањем у нашој јавности. Који је по Вама значај доласка тог утицајног потпредседника САД, који одлази с функције, и шта је заправо „донео” Београду?

– Сједињене Државе су један од највећих билатералних инвеститора у Србији. У више од 190 америчких компанија у Србији запослено је око 100.000 радника. Све већи број америчких компанија долази у Србију, увели смо директан лет за Њујорк што говори о доброј сарадњи, али у економији имамо још простора да побољшамо сарадњу. Потпредседник САД Џофеф Бајден током свог мандата два пута је боравио у Србији, што говори о политичким односима са Америком, без којих нема успешних економских односа. Поруке које смо чули од потпредседника Бајдена да је Србија стуб стабилности региона, подршка европским интеграцијама, као и саучешће породицама погинулих у НАТО агресији показују да односи Србије и Америке иду узлазном путањом. Наравно, треба додати и изјаве потпредседника Бајдена које смо чули у Приштини о подршци формирања Зајединици српских општина. Све ово је потврда исправности спољне политике српског премијера, да је интерес Србије пут у ЕУ, најбољи могући односи са САД и Кином, али и да не уводимо санкције Русији.

За енергетску стабилност земље колики ће значај имати договор председника Путина и Ердогана око Турског тока и која можемо да имамо реална очекивања од те трасе?

– Гас одавано није само енергент, већ продужена рука политике. За Србију и велики део Европе нема никакве дилеме да би “Јужни ток” био од великог и економског и енергетског интереса, али овај пројекат тренутно нема довољно политичке подршке. Не би била изненађена ако би у овом случају економија победила политку и ако би се кренуло са градњом “Јужног тока”. Србија може да има користи и од “Турског тока”, али оно што бисмо сами могли да урадимо јесте да се приближимо и другим изворима гаса. Ту свакако мислим на изградњу гасовода Ниш – Димитровград и спајање на интерконекцију у Бугарској. Без довољних и повољних количина гаса ниједна земља нема шта да тражи у економији 21 века.

Шта се може очекивати од предстојеће посете руског премијера Дмитрија Медведева Србији?

-И посета руског премијера биће признање одличним односима Србије и Русије. Верујем да ће економија и отварања нових могућности за извоз производа из Србије у Русију бити свакако тема двојице премијера. Ми одлично радимо са Руским железницама који су прошле године за најбољег партнера изабрали управо српску Железницу. Очекујем даљи наставак сарадње у правцу изградње новог диспечерског центра за српске железнице и даљу модернизацију наших пруга. Оно што је важно јесте да је и посета руског премијера, као и потпредседника САД, недавни долазак председника Кине, доказ да Србија јесте лидер политичке стабилности у региону и партнер на кога велике силе могу да се ослоне.

Владимир Ђуричић

Ивана и Сандра показале како треба

Управо окончан комеморативни скуп у Доњој Градини поводом 75 година од геноцида над Србима у Јасеновцу коме сте присуствовали нажалост подсећа да још увек односи с Хрватском, иако је чланица ЕУ, никако да дођу на одговарајући добросуседски ниво. Како Ви видите дешавања у данашњој Хрватској и њен однос пре свега према нашој стратешкој одлуци уласка у ЕУ?

– Први пут сам била у Градини. До тада сам само читала о страхотама и злочинимљ над Србима, Јеврејима и Ромима који су овде почињени. Али у петак увече први пут сам осетила шта значи тешка и тужна тишина, као и свирепост почињених злочина. Европа у коју идемо почива на антифашистичкој борби и борби против усташтва коју смо добили током Другог светског рата. Зато је мене као политичара и интелектуалца, али као и мајке за сваку осуду да се један од кандидата у изборној кампањи у Хрватској хвали тиме што му је деда био усташа. И то је само један од догађаја који се у последње време дешава у Хрватској. Жао ми је због њих, јер када им је економија слаба, када се све теже и теже живи, уместо одговорних људи ми у Хрватској гледамо политичаре који национализмом и фашизмом покушавају да добију гласове. То је опробан рецепт који доноси само сиромаштво и сузе. Али, гледајући Олимпијаду видела сам да Сандра Перковић и Ивана Шпановић подржавају једна другу, навијају једна за другу. Тако ја замишљам будућност наших народа и увек ћу се залагати за то.