Mihajlović: Kapitalni projekti tek stižu u Vojvodinu

 Da običnim ljudima olakšam život, da imaju puteve i pruge dostojne 21. veka, izjavila je u intervju „Dnevniku” potpredsednica Vlade i član Predsedništva SNS Zorana Mihajlović upitana šta će joj, pošto je nastavila rad u novoj Vladi na funkciji i resoru koji je već vodila, biti najvažnije u narednom periodu nakon brojnih stvari koje je pokrenula u predhodne dve godine.

– Najvažniji zadatak svakako je završetak auto-puta do Makedonije i Bugarske odnosno Koridor 10 koji čekamo 40 godina, kao i na auto-put do Čačka i dalje do granice sa Crnom Gorom na Koridoru 11. Vek u kome živimo nameće i drugačije prioritete kao što je veća regionalna povezanost. Zato je na našoj listi prioriteta i projekat auto-puta od Niša do Prištine koji ćemo raditi zajedno sa EU. Ali, mi ne čekamo i sami ulažemo u naš razvoj. Vrednost projekata koji se trenutno rade drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju u Srbiji je oko šest milijardi evra, do kraja mandata biće mnogo više. Kad sve to završimo Srbija će biti dostojna 21. veka, ističe Mihajlovićeva, koja je i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Kako se realizuje satnica vezana za glavne projekte u Vojvodini nakon značajnog dogovora koji ste postigli sa pokrajinskim premijerom Igorom Mirovićem?

– Jako mi je drago što je baš Igor Mirović premijer Vojvodine, jer znam kako radi. Sarađivala sam s njim, kad je bio ministar u Vladi i ako bih izdvojila nekog ko razume upravljanje projektima, onda je to svakako on. Šteta što ranije nije postao premijer, jer su građani i Srbije i Vojvodine od Pajtićeve vlade imali samo štete. Kako su radili i koliko se kasnilo sa projektima govori podatak da u Vojvodini do imenovanja Mirovića 2016. nije izdata nijedna upotrebna dozvola. Sve što je u prethodne dve godine urađeno u Vojvodini, od modernizacije pruga, nabavki novih vozova i ulaganja u puteve jeste rad Vlade Srbije, a ne Pajtićeve Vlade. Na prvom sastanku sa Mirovićem formirali smo zajedničku grupu ministarstva i Pokrajine i krenuli da završavamo i Žeželjev most, brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, prugu Stara Pazova - Novi Sad kao deo projekta brze pruge Beograd - Budimpešta.

Šta ste pred sebe stavili kao infrastrukturni zadatak, cilj, do kraja godine i dokle će se tada stići sa izgradnjom „Žeželja”?

– Da vas malo podsetim. Žeželjev most je po planu trebalo da bude završen još 2013. godine, pre formiranja Vlade Aleksandra Vučića. Umesto mosta zatekli smo probleme: dugovi, blokirani radovi, kašnjenja, velika opstrukcija Vlade Vojvodine. Samo su Evropska komisija i Grad Novi Sad davali podršku projektu. Kao ministarka građevine odmah sam se uključila i uspela da pokrenem ovaj projekat na šta sam posebno ponosna. Trenutno, jedini razlog malog probijanja roka jeste Dunav, odnosno njegov vodostaj koji se gotovo pola godine nije spustio na nivo koji bi nam omogućio da radimo. Verujem i očekujem, znajući šta se svaki dan dešava na ovom projektu, da će iduće godine Novosađani, Vojvodina i Srbija dobiti novi Žeželjev most. Uvek sam za to da oni projekti koji su u toku treba da se završe što pre. To znači da je moj zadatak Koridor 10 i Koridor 11, rehabilitacija 1.100 kilometara regionalnih puteva, modernizacija pruga i nabavka novih vozova, kao i ulazak Srbije u Top 20 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke. Pokazala sam da velikim radom i dobrom organizacijom možemo da pomerimo stvari napred.

Brisel je u svojoj politici prema regionu tražio upravo pomirenje i dobrosusedstvo, a nekako smo se ponovo vratili ka terminima održavanja mira i stabilnosti? Šta se, uprkos politici koju vodi Vlada Srbije, dešava i u našem okruženju?

– Svet se danas ne nalazi u ružičastvoj fazi, već u jeku orgomnih problema i to može da se odrazi i na zemlje Evrope i zapadnog Balkana. Srbija je delima posvećena regionalnoj stabilnosti, a priznaćete da je u jeku migrantske krize to bio težak i vrlo izazovan zadatak. Naš premijer je u ovim odnosima nastupio pre svega kao državnik, a tek onda kao političar i svakim svojim postupkom pokazao da je Srbija spremna i da uradi sve što treba kako bi se stabilnost regiona održala. Ipak, u zemljama regiona nije tako, a idu i izbori u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori. Za razliku od njih, nedavni izbori i apsolutna pobeda liste “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” doneli su Srbiji stabilnost koja mnogima nedostaje. Nema investicija bez stabilnog regiona, nema većih plata, nema novih radnih mesta bez političke stabilnosti. Na kraju, očekujem i od EU da se više uključi u očuvanje stabilnosti regiona.

Posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena praćena je i odobravanjem, ali i negodovanjem u našoj javnosti. Koji je po Vama značaj dolaska tog uticajnog potpredsednika SAD, koji odlazi s funkcije, i šta je zapravo „doneo” Beogradu?

– Sjedinjene Države su jedan od najvećih bilateralnih investitora u Srbiji. U više od 190 američkih kompanija u Srbiji zaposleno je oko 100.000 radnika. Sve veći broj američkih kompanija dolazi u Srbiju, uveli smo direktan let za Njujork što govori o dobroj saradnji, ali u ekonomiji imamo još prostora da poboljšamo saradnju. Potpredsednik SAD Džofef Bajden tokom svog mandata dva puta je boravio u Srbiji, što govori o političkim odnosima sa Amerikom, bez kojih nema uspešnih ekonomskih odnosa. Poruke koje smo čuli od potpredsednika Bajdena da je Srbija stub stabilnosti regiona, podrška evropskim integracijama, kao i saučešće porodicama poginulih u NATO agresiji pokazuju da odnosi Srbije i Amerike idu uzlaznom putanjom. Naravno, treba dodati i izjave potpredsednika Bajdena koje smo čuli u Prištini o podršci formiranja Zajedinici srpskih opština. Sve ovo je potvrda ispravnosti spoljne politike srpskog premijera, da je interes Srbije put u EU, najbolji mogući odnosi sa SAD i Kinom, ali i da ne uvodimo sankcije Rusiji.

Za energetsku stabilnost zemlje koliki će značaj imati dogovor predsednika Putina i Erdogana oko Turskog toka i koja možemo da imamo realna očekivanja od te trase?

– Gas odavano nije samo energent, već produžena ruka politike. Za Srbiju i veliki deo Evrope nema nikakve dileme da bi “Južni tok” bio od velikog i ekonomskog i energetskog interesa, ali ovaj projekat trenutno nema dovoljno političke podrške. Ne bi bila iznenađena ako bi u ovom slučaju ekonomija pobedila politku i ako bi se krenulo sa gradnjom “Južnog toka”. Srbija može da ima koristi i od “Turskog toka”, ali ono što bismo sami mogli da uradimo jeste da se približimo i drugim izvorima gasa. Tu svakako mislim na izgradnju gasovoda Niš – Dimitrovgrad i spajanje na interkonekciju u Bugarskoj. Bez dovoljnih i povoljnih količina gasa nijedna zemlja nema šta da traži u ekonomiji 21 veka.

Šta se može očekivati od predstojeće posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji?

-I poseta ruskog premijera biće priznanje odličnim odnosima Srbije i Rusije. Verujem da će ekonomija i otvaranja novih mogućnosti za izvoz proizvoda iz Srbije u Rusiju biti svakako tema dvojice premijera. Mi odlično radimo sa Ruskim železnicama koji su prošle godine za najboljeg partnera izabrali upravo srpsku Železnicu. Očekujem dalji nastavak saradnje u pravcu izgradnje novog dispečerskog centra za srpske železnice i dalju modernizaciju naših pruga. Ono što je važno jeste da je i poseta ruskog premijera, kao i potpredsednika SAD, nedavni dolazak predsednika Kine, dokaz da Srbija jeste lider političke stabilnosti u regionu i partner na koga velike sile mogu da se oslone.

Vladimir Đuričić

Ivana i Sandra pokazale kako treba

Upravo okončan komemorativni skup u Donjoj Gradini povodom 75 godina od genocida nad Srbima u Jasenovcu kome ste prisustvovali nažalost podseća da još uvek odnosi s Hrvatskom, iako je članica EU, nikako da dođu na odgovarajući dobrosusedski nivo. Kako Vi vidite dešavanja u današnjoj Hrvatskoj i njen odnos pre svega prema našoj strateškoj odluci ulaska u EU?

– Prvi put sam bila u Gradini. Do tada sam samo čitala o strahotama i zločinimlj nad Srbima, Jevrejima i Romima koji su ovde počinjeni. Ali u petak uveče prvi put sam osetila šta znači teška i tužna tišina, kao i svirepost počinjenih zločina. Evropa u koju idemo počiva na antifašističkoj borbi i borbi protiv ustaštva koju smo dobili tokom Drugog svetskog rata. Zato je mene kao političara i intelektualca, ali kao i majke za svaku osudu da se jedan od kandidata u izbornoj kampanji u Hrvatskoj hvali time što mu je deda bio ustaša. I to je samo jedan od događaja koji se u poslednje vreme dešava u Hrvatskoj. Žao mi je zbog njih, jer kada im je ekonomija slaba, kada se sve teže i teže živi, umesto odgovornih ljudi mi u Hrvatskoj gledamo političare koji nacionalizmom i fašizmom pokušavaju da dobiju glasove. To je oproban recept koji donosi samo siromaštvo i suze. Ali, gledajući Olimpijadu videla sam da Sandra Perković i Ivana Španović podržavaju jedna drugu, navijaju jedna za drugu. Tako ja zamišljam budućnost naših naroda i uvek ću se zalagati za to.