Мантер: САД и ЕУ да задрже фокус на Балкан, уз нове методе
БЕОГРАД: Амерички и европски креатори политике морају да задрже фокус на Балкану са задатком обнове и јачања подршке на путу ка и даље заједничком циљу - интеграцији балканских држава у европске структуре, пре свега ЕУ, поручује Камерон Мантер, директор Института Ист Вест и бивши амбасадор САД у Србији.
Он напомиње да, у том циљу, дипломатским напорима сада треба придружити и важну улогу невладиних актера.
Упркос променана у тону спољне политике, стремићемо ка истим циљевима, истакао је Мантер у ауторском тексту за портал “Јуропеан вестерн Балканс”.
Како објашњава, председник САД Доналд Трамп унео је нови тон у америчку спољну политику, али се посвећеност Америке миру на Балкану и визији о европској будућност за земље тог региона - није променила.
Ипак, иако та политика остаје неизмењена, потребно је више подршке и енергије, наглашава Мантер, указујући да зато амерички креатори политике и њихови европски пријатељи морају да се и даље фокусирају на Балкан.
При том, наглашава, они не треба само да понављају слогане из прошлих година, већ такође морају да успоставе партнерства са невладиним актерима - од пословних заједница Балкана, Европе и Америке до институција као што су универзитети и истраживачки институти.
Мантер подвлачи да, кад је реч о подршци путу балканских држава ка ЕУ, старе методе можда нису довољне с обзиром на велике промене кроз које пролази сама Унија због чега се, примећује, многи на Балкану питају да ли је њихова европска будућност уопште на агенди.
Видимо да и Американци и Европљани имају нове контексте и изазове с каквим се ја нисам суочавао када сам био амерички амбасадор у Београду пре 10 година. Али, то не значи да би Американци и Европљани - и пре свега, народ Западног Балкана - требало да изгубе из вида циљеве интеграције, напротив, истиче Мантер, који учествује на Београдском безбедносном форуму.
Балкански лидери, према његовим речима, морају показати иницијативу како би доказали својим гласачима да су озбиљни кад је реч о реформама потребним за чланство у европској породици.
Истовремено, указује он, европски лидери се морају поново усредсредити на тешка питања као што је државна управа у Босни, стабилност у земљама од Македоније до Црне Горе и подршка разумним и конструктивним решењима у односима Београда и Приштине.
Он наводи да је у овој нови ери дипломатско ангажовање нужно, али није довољно, закључујући да је улога невладиних сила да подрже иницијативе које ће интегрисати Балкан ради пословних могућности и одговорити на “истинске жеље јавности широм евроатлантског простора да народ Балкана види на месту које му припада - као део Европе”.
