Manter: SAD i EU da zadrže fokus na Balkan, uz nove metode
BEOGRAD: Američki i evropski kreatori politike moraju da zadrže fokus na Balkanu sa zadatkom obnove i jačanja podrške na putu ka i dalje zajedničkom cilju - integraciji balkanskih država u evropske strukture, pre svega EU, poručuje Kameron Manter, direktor Instituta Ist Vest i bivši ambasador SAD u Srbiji.
On napominje da, u tom cilju, diplomatskim naporima sada treba pridružiti i važnu ulogu nevladinih aktera.
Uprkos promenana u tonu spoljne politike, stremićemo ka istim ciljevima, istakao je Manter u autorskom tekstu za portal “Juropean vestern Balkans”.
Kako objašnjava, predsednik SAD Donald Tramp uneo je novi ton u američku spoljnu politiku, ali se posvećenost Amerike miru na Balkanu i viziji o evropskoj budućnost za zemlje tog regiona - nije promenila.
Ipak, iako ta politika ostaje neizmenjena, potrebno je više podrške i energije, naglašava Manter, ukazujući da zato američki kreatori politike i njihovi evropski prijatelji moraju da se i dalje fokusiraju na Balkan.
Pri tom, naglašava, oni ne treba samo da ponavljaju slogane iz prošlih godina, već takođe moraju da uspostave partnerstva sa nevladinim akterima - od poslovnih zajednica Balkana, Evrope i Amerike do institucija kao što su univerziteti i istraživački instituti.
Manter podvlači da, kad je reč o podršci putu balkanskih država ka EU, stare metode možda nisu dovoljne s obzirom na velike promene kroz koje prolazi sama Unija zbog čega se, primećuje, mnogi na Balkanu pitaju da li je njihova evropska budućnost uopšte na agendi.
Vidimo da i Amerikanci i Evropljani imaju nove kontekste i izazove s kakvim se ja nisam suočavao kada sam bio američki ambasador u Beogradu pre 10 godina. Ali, to ne znači da bi Amerikanci i Evropljani - i pre svega, narod Zapadnog Balkana - trebalo da izgube iz vida ciljeve integracije, naprotiv, ističe Manter, koji učestvuje na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Balkanski lideri, prema njegovim rečima, moraju pokazati inicijativu kako bi dokazali svojim glasačima da su ozbiljni kad je reč o reformama potrebnim za članstvo u evropskoj porodici.
Istovremeno, ukazuje on, evropski lideri se moraju ponovo usredsrediti na teška pitanja kao što je državna uprava u Bosni, stabilnost u zemljama od Makedonije do Crne Gore i podrška razumnim i konstruktivnim rešenjima u odnosima Beograda i Prištine.
On navodi da je u ovoj novi eri diplomatsko angažovanje nužno, ali nije dovoljno, zaključujući da je uloga nevladinih sila da podrže inicijative koje će integrisati Balkan radi poslovnih mogućnosti i odgovoriti na “istinske želje javnosti širom evroatlantskog prostora da narod Balkana vidi na mestu koje mu pripada - kao deo Evrope”.
