Мали: Србија данас нема рупе у буџету, ни народ рупе у сећању

Реагујући на тврдње Душана Никезића из Странке слободе и правде да је Србија имала "највећу месечну рупу у буџету у историји од чак 136 милијарди динара у децембру, што је већи дефицит од укупног годишњег дефицита из 2011. године", Мали је рекао да су "Никезићеви, односно Ђиласови ''подаци'' које покушавају да потуре, далеко од истине коју Србија данас живи".



"Чуди ме како га није срамота од самог себе, као некадашњег припадника власти, који је свесрдно допринео да Србија срља у амбис, да сада говори о БДП-у, дефициту, јавном дугу. Подсетитићу га да је управо он успео да задужи Србију зеленашким кредитом, емитовањем десетогодишње обвезнице, са каматном стопом од 7,25 одсто", напоменуо је Мали.



Министар је навео да је актуелна власт успела да "отплати и тај и друге прескупе кредите, те бивше власти, која је водила рачуна искључиво о сопственим интересима".



"Наше камате данас су један, два одсто, а разлика у односу на њихово задуживање је више него очигледна. Притом, напомињем да је веома важно за шта се кредити узимају, јер се ми, за разлику од њих не задужујемо да бисмо исплаћивали плате и пензије, већ да бисмо градили и стварали боље место за живот наших грађана“, рекао је Мали и нагласио да је упркос свим изазовима, Србија данас земља са здравим јавним финансијама и да нема кризу јавног дуга, који је тренутно на нивоу од 52,1 одсто, што је далеко од 60 процената колико прописује Мастрихт.



Он је навео да је Србија у доба највеће здравствене и економске кризе икада успела да оствари доминантан привредни раст у Европи, јер је прошлу годину завршила са растом од 7,4 одсто.



"Када погледате кумулативно, уз резултат од минус 0,9 одсто из 2020. године, раст је 6,4 процента", објаснио је Мали.



Не само да је наша привреда показала, како је рекао, да је отпорна на кризу, већ смо активним, брзим и ефикасним мерама успели да одржимо ниво привредне активности и зато је Србија прва по стопи раста економије у доба највеће кризе.  "Док су Никезић и његов газда арчили јавне финансије, гурајући новце по тајним рачунима широм света, привредни раст је био минус 0,7 одсто, а да нису имали потресе попут пандемије вируса корона. То значи да нису имали новац нити за плате, нити за пензије, а камоли за инвестиције", напоменуо је Мали.



Он је навео да је за десет година, БДП Србије увећан за скоро 20 милијарди евра и да је у апсолутном износу прошле године, према проценама, износио око 53 милијарде евра, што је знатно више него 2012. године, када је био 33,7 милијарди.



"Држава је спремно дочекала кризу која је изазвана пандемијом вируса корона, јер води одговорну економску политику, али да је због prеthodnе власти била принуђена на тешке мере и фискалну консолидацију", рекао је министар.



"Њихова економска политика је дефицинија банкрота. Када смо преузели власт, нисмо имали друго решење него да започнемо реформе и зато смо имали четири године суфицит у буџету. Захваљујући томе имали смо довољно новца да враћамо њихове прескупе дугове, али и да помогнемо грађанима и привреди. Држава је у последње две године издвојила укпно 8,7 милијарди евра у оквиру пакета помоћи, ради спречавања последица пандемије вируса корона“, напоменуо је Мали.



Напоменуо је да грађани сада имају поверења у државу која испуњава своје свако обећање, у дан и у динар.



"Знају да је политика владе усмерена ка стварању бољег места за живот. Ми данас, упркос свим изазовима градимо десет ауто-путева, брзу железницу, почели смо да градимо метро, завршавамо клиничке центре, реконструишемо болнице, набављамо лекове, респираторе, вакцине, све оно што је потребно. То је разлика између нас и њих, који јавне финансије виде искључиво као плен“, рекао је он.



Он је закључио да је Србија, "којом су Никезић и лоповска дружина којој припада владали, била толико разорена и нестабилна да је из ње чак и ММФ побегао 2011. године, јер су имали растући јавни дуг, негативну стопу раста, двоцифрену инфлацију и курс који је дивљао".



Никезић износи у саопштењу тврдње да је у последње две године из буџета исплаћена помоћ привреди и грађанима од 3,5 милијарди евра, док је јавни дуг  порастао за преко 6 милијарди евра, што, како наводи, "јасно показује да је сва помоћ плаћена из задужења", као и да је у прошлој години остварен и највећи годишњи раст кредита становништву од 131 милијарде динара.