Мали Шенген“ добра „проба“ за ЕУ тржиште
ЗАГРЕБ: Уочи наставка разговора у Охриду о "малом Шенгену", иницијативи за укидање препрека за слободно кретање робе, људи и услуга између Србије, Северне Македоније и Албаније, председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић поручује да је реч о доброј идеји, уколико за то постоји политичка воља.
Влаховић је за Танјуг изјавио да је иницијатива важна из најмање два разлогам, најпре, како је рекао, то би допринело убрзању привредног раста земаља Западног Балкана, а тиме и бржој конвергенцији са просечним стандардом ЕУ
"Земље би у економском смислу биле боље припремљене за улазак у ЕУ, оног тренутка када се испуне сви други услови који су дефинисани у процесу приступања Унији", рекао је Влаховић на скупу Мреже за развој пословања Југоисточне Европе (СЕЕБДН) у Загребу.
Други разлог је, како је казао, што би се на тај начин искористили комплементарни капацитети који постоје измеду различитих земаља Западног Балкана.
"Уколико, на пример, извоз пољопривредних прооузвода слаби због царинских баријера, граница, чекања, све наше економије бивају значајно мање конкурентне у поређењу са земљама које се већ данас налазе у ЕУ", објаснио је.
Коментаришући одлуку Француске да не дозболи отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Влаховић је рекао да то није добро, јер постоји крхко политичко стање у те две земље, које хе утицати на смањење ентузијазма везано за приступање Унији.
"Приметно је да Америка преузима иницијативу да уједини лидере ЕУ како би што пре одобрили почетак преговора", рекао је Влаховић.
Он се нада да ће се кад се реше други проблеми и БиХ придружити, као и да ће се процес приступања Србије и Црне Горе коначно дефинисати.
"Говори се о 2025. години и евидентно је да је то више жеља него реалност, да ће тада обе бити чланице ЕУ", рекао је председнк Савеза економиста Србије.
Влаховић сматра да у међувремену Србија мора да јача инстритуције и привредни амбијент, да отклања препреке у пословању, како би се стимулисало повећање нивоа укупних домаћих инвестиција, а не само страних, јер је укупан ниво инвестирања и даље мањи од 20 одсто БДП-а.
"За наш скоковит раст БДП-а и могућност повезивања са zеmmljama ЕУ, нама су потребне инвестиције на нивоу 25 одсто БДП-а", рекао је Влаховић.
