Линта: Резултати пописа у Хрватској за Србе поразни, али очекивани
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцењује да су резултати пописа становништва у Хрватској, према којима је број Срба у последњих десет година пао са 4.36 одсто на 3,2 одсто, поразни али очекивани и јасно потврђују да је мржња према Србима један од најважнијих темеља хрватске државе.
Број Срба је са 186.633 колико их је било на попису становниптва 2011. године пао на 123.892 ове године или за трећину. Према попису становништва из 1991. године у Хрватској је живело 581.000 Срба. Када се узму у обзир они који су изјаснили као Југословени или су били регионално опредељени или неопредељени у Хрватској је уочи рата живело више од 750.000 Срба. Према попису становништва из 2001. године у Хрватској је живело свега 201.000 Срба. Може се лако закључити да је проусташки режим Фрање Туђмана протерао више од 500.000 Срба, преноси портал Савез Срба из региона.
У Хрватској доминира политика нетрпељивости и насиља према Србима која доводи до константног исељавања истих и избегавања да се изјасне као Срби. То показују бројне чињенице: застрашивање путем честих хапшења крајишких бораца у највећој мјери на основу лажних исказа сведока сарадника и организовање монтираних судских процеса, значајно повећан број етнички мотивисаних напада на Србе, отворен процес рехабилитације усташтва у свим сегментима друштва; стално понављање безочне лажи да су Срби реметилачки фактор, агресори и злочиначка страна; стални притисци да није добро бити Србин или Српкиња, негирање и умањивање српских жртава, величање хрватских команданата и војника који су одговорни за масовне злочине над Србима, планска опструкција да се користи српски језик и ћирилица.
Линта подсећа да Хрватска скоро 20 година плански и смишљено крши Уставни закон о правима националних мањина који је Хрватски сабор усвојио крајем 2002. године као један од преуслова за почетак преговора са ЕУ, као и друге законе. Према поменутом закону Срби, између осталог, имају право на службену употребу српског језика и ћирилице у општинама и градовима у којима чине више од трећине становништва.То значи право на двојезичне табле на жупанијским и државним институцијама, двојезични називи улица, тргова и мјеста, право на образовање на српском језику и ћирилици и др. У пракси наведена одредба је у највећој мјери била мртво слово на папиру. То потврђује и податак на се на попису свега 1,16 одсто Срба изјаснило да им је матерњи језик српски.