Леви и Шифер: Филозофирање преко леђа Србије
БЕОГРАД, ПАРИЗ: Само што се „охладила“ атмосфера након што је француски филозоф Бернар Анри Леви добио торту у главу током промоције његовог документарца, још једног о „злоделима“ Србије током деведесетих, на ту се тему надовезао његов колега, којег он, истина, за таквог не признаје, Данијел Салваторе Шифер - критиком на рачун Левија.
Коментаришући тако најновије гостовање Левија пред београдском публиком, Шифер у тексту у Нувел Обсерватеру, с насловом „БХЛ: Мистер Без Блама или важно је бити недоследан“, пише да се наступ Левија, али у суштини и његов рад, пред београдском публиком претворио „ни у шта“.
Говорећи о Левијевој интелектуалној ароганцији, Шифер подсећа да је он одувек био немилосрдан у томе да сруши друге, посебно оне који не деле његове идеје, под условом, коментарише Шифер, да их уопште има.
Користећи се опробаним анатемама кад је реч о Србији, Леви је овог пута представио нови филм који говори о улози Србије у рату деведесетих, али, како наводи Шифер, добро обавештени посматрачи су приметили о каквим се преварама ради, као и о одсуству веродостојних доказа.
Ова „полемика“ два Француза не би можда била чудна, јер филозофи су одувек сукобљавали ставове и мишљења, али је питање колико је фер радити то „преко леђа“ једне земље, Србије, која је већ довољно оклеветана, а истовремено с пуно труда и упорности се ево већ двадесетак година бори да ствари и догађаје „смести“ у оквире реалног и истинитог, не доводећи, при том, у питање и сопствену одговорност за грешке и посрнућа.
Подсећамо, контроверзни француски филозоф Бернар Анри Леви прошле је среде увече погођен тортом у лице након што је почео обраћање публици у Културном центру Београда после пројекције свог филма у оквиру програма Белдокса.
Подржавао је војну интервенцију против српске војске у Босни и Херцеговини деведесетих година.
Аутор је и документарног филма „Босна“ о „агресији“ на БИХ, у којој је Армију БиХ видео као војску која брани част Европе, а Алију Изетбеговића као борца за космополитизам и слободу.
Када је 24. марта 1999. почело бомбардовање Србије писао је да је оно закаснило осам година.
У Београду су га тортом гађали млади левичари, али се он исто „провео“ и у Бриселу, Лијежу, Паризу, Ници, Кану...