КУРТИ ПРОТИВ ЉУДСКОГ И МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Приштини се жури, хоће силом да отму оно сто им не припада
Пре неколико дана видели смо још једном на делу потпуну некоструктивност приштинских власти да не направе ниједан корак ка побољшавању ситуације у региону и живота Срба на Косову и Метохији. Пуних десет година се оглушују о међународне потписане одредбе за формирањем Заједнице српских општина.
Повећан притисак на Србију да призна Косово
Ова Заједница била би минимум административне стварности да се Срби осећају као своји на своме. Одузето им је много од 1999. године, сваки дан им се крше људска права, у здравствену смислу до пре пар дана им је претила хуманитарна катастрофа, претресања, хапшења, узнемиравања и малтретирања не престају. Све затегнутија ситуација на међународној сцени утиче да Курти и његови доглавници дају себи за право да изјаве, али и спроводе шта год пожеле. Ратни вихори на истоку Европе и Блиском Истоку повећали су притисак на Србију да мора да призна независност своје јужне покрајине. Да се одрекне дела своје историјске територије која јој је силом одузета и која јој по међународном праву и потписаним споразумима припада. Као да се на властима у Приштини и њиховим политичким менторима некуда жури? Њима није ништа друго битно. Чак ни квалитет живота сопствених грађана и развој економије.
Захваљујући Вучићу, земља никад јача
Србија, с друге стране, следи свој пут. Одолева већ годинама притисцима много моћнијих и бројнијих земаља света. Одолева притисцима оних чија војна сила на Косову и Метохији би требало да заштите права и животе Срба. Видимо да се у дугом временском периоду то не дешава. Србија зато јача у два главна правца. Захваљујући председнику Александру Вучићу јача економија и квалитет грађана. То је видљиво на сваком кораку. То признају и странци. Пре неколико дана, у свом гостовању у Новом Саду, бивши амерички дипломата Ричард Гренел је више пута то нагласио. Јак економски сектор повезује Србију са светом и јача њену улогу у региону.
Министар Вучевић враћа поверење у Војску
Са јаком економијом, јача и војска која има одвраћајуће дејство на свакога ко помисли да науди било којем грађанину Србије. У случају временских непогода војска одрађује свој други вид деловања. Захваљујући министру војске Милошу Вучевићу, по свим анкетама враћа се поверење народа у војску. То је нешто што је пре петнаест година било незамисливо. Тада је власт у Србији изручивала своје високе војне официре у Хашки трибунал да им се суди. Многи су још увек тамо осуђени (по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“), неки и нису више у животу. Данас се све више показује пажња и брине о ратним ветеранима и породицама погинулих који су на бранику отаџбине бранили Србију и српски народ од оних као што су данас Аљбин Курти, Вљоса Османи и други који мисле да су изнад закона и да ће подршку својих ментора имати заувек.
проф. др Растислав Стојсављевић