Курти: Циљ уједињења са Албанијом није да будемо већи, него мир

Курти је, у дискусији коју су организовали бечки Институт Карл Ренер и немачка фондација Фридрих Еберт на тему "Косово: Трачак наде за демократију у Југоисточној Европи", која је одржана, због локдауна без публике, нагласио да би размена територија са Србијом, што је предлагано донела конфликте, а уједињење са Албанијом никада не би ишло са почетком неког рата или конфликтима.



"Ја сам најпре грађанин Косова, и када причате о Србији, о њеној милитаризацији, тесним односима са Москвом, онда ми сви Албанци, на Косову и у Албанији генерално реагујемо исто. Имамо исти језик, исту историју, али смо тренутно у ситуацији да имамо две земље. Сви Албанци би желели уједињење, јер то не би било усмерени ни против кога, и нема за циљ да будемо већи, већ да дамо већи допринос миру", објаснио је он.



То би, сматра, био израз мира, а не израз агресије, а, како каже, размене територија би значила нове конфликте и крвопролиће.



“Не постоје савршене етничке границе и увек ће неко живети на погрешној страни границе. Увек сам говорио да то није рецепт за решење, већ за рат. Циљ Србије је био да тиме релативизује државност Косова, и никада Београд није мислио на размену територија, већ поделу Косова” рекао је Курти.



Казао је да су на Косову у прошлости владали политичари који су се понашали као монарси Средњег века, који би били спремни да се играју територијама.



“Тај ројалистички приступ изумире. Не кажем да је идеја размене територија, и дељења Косова нестала, али је засигурно доживела неуспех у примени", сматра он.



Уз то Курти додаје да дијалог са Београдом треба да води трансформацији ка бољем оба друштва, ослањајући се на европске вредности.



С тим у вези је казао да је против давања средства из фондова ЕУ без европских вредности, те да је за достизање европских вредности неопходно суочавање са ратним злочинима, да демократизација није аутократизација, да мора постојати баланс права мањина уместо националистичког хегемонизма.



Курти је изразио уверење да ће Косово да се одбрани као држава, и додао да грађани никада не би прихватили размену територија.



На питање зашто се грађани који нису Албанци не кандидују на листама албанских партија, указао је да је њима лакше да, уз мање гласова, добију за мањине осигурана посланичка места.



"Парадокс је да позитивна дискриминација утиче негативно на интеграцију. Роми, Египћани, Бошњаци, Горанци, Срби могу добити лакше једно од 20 за мањине предвиђена посланичка места, па им нису атрактивне кандидатуре на листама наших странака“ рекао је Курти.

Оптимиста сам, знаци из Мадрида у правом смеру

Курти је изјавио да је оптимиста по питању најава да би званични Мадрид могао да отвори своје трговинско представништво у Приштини, додајући да “би ускоро требало очекивати позитивне помаке”.



Курти је то рекао у онлајн дискусији коју су организовали бечки Институт Карл Ренер и немачка фондација Фридрих Еберт на питање гледаоца да ли је најава шпанског премијера да ће успоставити трговинску и дипломатску канцеларију на Косову први корак ка шпанском признавању Косова и да ли се нада “потивином развоју”.



Курти тврди да у Шпанији постоји спремност да се та земља удаљи од примера Кипра и да се приближи земљама попут Словачке и Грчке које, каже, признају косовске пасоше, или имају канцеларије у Приштини, као и Румунија.