Кубуровић: Влада искључена из избора судија и тужилаца

Кубуровић је прецизирала да је у том радном предлогу попутно искључена и улога владе коју је до сада имала приликом предлагања јавних тужилаца Народној скупштини.

Све то, прецизирала је, биће у надлежности Високог савета тужилаштва и Високог савета судства.

Радни текст уставних амандмана у области правосуђа, које је Министарство правде писало у складу са препорукама Венецијанске комисије објављен је на сајту тог ресора и биће званично представљен струци на оркуглом столу на којем ће бити премијерка Ана Брнабић, представници правосудних институција, струковних удружења и међународних организација и сви ће моћи да изнесу мишљење, предлоге и критике.

Кубурових је за РТС рекла да су амандмани обимнији и потпуно усклађени са мишљењем Венецијанске комисије.

"Оно што је најбитније је да је предложено да се промени члан 4 Устава који се односи на однос и положај судске власти са извршном и законодавном влашћу, односно била је препорука да се измени садашња одредба која говори о међусобној контроли и равнотежи и ми смо усвојили ту сугестију иако је надлежност Министарства правде била у почетку да се бави само амандманима који се тичу организације судске власти и положаја тужилаштва. Имајући у виду да смо се обавезали да ћемо у потпуности поштовати препоруке Венецијанске комисије, тако да је измењен и део који се тиче све три гране власти", рекла је.

Она објашњава да се политички утицај искључиво односио на поступак избора будућих носилаца правосудних функција, а да се Србији замерало да није добро да Народна скупштина буде та која ће одлучивати о првом избору судија, заменика јавних тужилаца, председника судова и избору јавних тужилаца.

"Управо је ту негде највећи политички утицај био када је реч о њиховом избору иако је и до сада Народна скупштина то радила на предлог Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Сада Народне скупштине нема ни у једној процедури када је реч о избору судија, о избору тужилаца, искључена је потпуно улога Владе коју је до сада имала приликом предлагања јавних тужилаца Народној скупштини и све је то сада у надлежности Високог савета тужилаштва и Високог савета судства", изјавила је министарка Кубуровић за РТС.

Што се тиче Високог савета тужилаштва, предложено је да четири члана бирају тужиоци, да четири члана бира Народна скупштина и да Врховни јавни тужилац такође буде члан и председник Савета, објашњава Кубуровић.

"Венецијанска комисија је сугерисала да постоји могућност да министар правде и председник Врховног касационог суда, такође, буду чланови Високог савета судства. У том делу мишљење није поштовано управо из разлога што се то негде коси са Акционим планом, где је основна замерка била да треба да се елиминише утицај извршне власти у поступку избора судија, тако да смо сматрали да министар правде не треба да буде будући члан Високог савета судства", казала је министарка.

Верује да ће највише полемике у  стручној јавности да изазове будући избор судија и тужилаца, зато што Правосудна академија треба да буде основна, односно "улазна степеница за будуће носиоце правосудних функција".

"У самом Уставном закону смо изричито рекли да ће та обука убудуће да зависи и од дужине радног искуства кандидата, и од година стажа, управо дајући на значају судијским и тужилачким помоћницима, да не могу да буду у истом положају као кандидати који долазе из неких других професија, и оно што је можда још битније да смо оставили рок од пет година када ће почети имплементација такве примене и таквог избора док се нови закон усвоји. Верујем да је пет година сасвим довољно да се изврши хармонизација, да се оснажи Правосудна академија и да омогући да има капацитета да сви кандидати прођу одговарајућу обуку", изјавила је министарка.