Kuburović: Vlada isključena iz izbora sudija i tužilaca

Kuburović je precizirala da je u tom radnom predlogu poputno isključena i uloga vlade koju je do sada imala prilikom predlaganja javnih tužilaca Narodnoj skupštini.

Sve to, precizirala je, biće u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva.

Radni tekst ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koje je Ministarstvo pravde pisalo u skladu sa preporukama Venecijanske komisije objavljen je na sajtu tog resora i biće zvanično predstavljen struci na orkuglom stolu na kojem će biti premijerka Ana Brnabić, predstavnici pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija i svi će moći da iznesu mišljenje, predloge i kritike.

Kuburovih je za RTS rekla da su amandmani obimniji i potpuno usklađeni sa mišljenjem Venecijanske komisije.

"Ono što je najbitnije je da je predloženo da se promeni član 4 Ustava koji se odnosi na odnos i položaj sudske vlasti sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, odnosno bila je preporuka da se izmeni sadašnja odredba koja govori o međusobnoj kontroli i ravnoteži i mi smo usvojili tu sugestiju iako je nadležnost Ministarstva pravde bila u početku da se bavi samo amandmanima koji se tiču organizacije sudske vlasti i položaja tužilaštva. Imajući u vidu da smo se obavezali da ćemo u potpunosti poštovati preporuke Venecijanske komisije, tako da je izmenjen i deo koji se tiče sve tri grane vlasti", rekla je.

Ona objašnjava da se politički uticaj isključivo odnosio na postupak izbora budućih nosilaca pravosudnih funkcija, a da se Srbiji zameralo da nije dobro da Narodna skupština bude ta koja će odlučivati o prvom izboru sudija, zamenika javnih tužilaca, predsednika sudova i izboru javnih tužilaca.

"Upravo je tu negde najveći politički uticaj bio kada je reč o njihovom izboru iako je i do sada Narodna skupština to radila na predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Sada Narodne skupštine nema ni u jednoj proceduri kada je reč o izboru sudija, o izboru tužilaca, isključena je potpuno uloga Vlade koju je do sada imala prilikom predlaganja javnih tužilaca Narodnoj skupštini i sve je to sada u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva", izjavila je ministarka Kuburović za RTS.

Što se tiče Visokog saveta tužilaštva, predloženo je da četiri člana biraju tužioci, da četiri člana bira Narodna skupština i da Vrhovni javni tužilac takođe bude član i predsednik Saveta, objašnjava Kuburović.

"Venecijanska komisija je sugerisala da postoji mogućnost da ministar pravde i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, takođe, budu članovi Visokog saveta sudstva. U tom delu mišljenje nije poštovano upravo iz razloga što se to negde kosi sa Akcionim planom, gde je osnovna zamerka bila da treba da se eliminiše uticaj izvršne vlasti u postupku izbora sudija, tako da smo smatrali da ministar pravde ne treba da bude budući član Visokog saveta sudstva", kazala je ministarka.

Veruje da će najviše polemike u  stručnoj javnosti da izazove budući izbor sudija i tužilaca, zato što Pravosudna akademija treba da bude osnovna, odnosno "ulazna stepenica za buduće nosioce pravosudnih funkcija".

"U samom Ustavnom zakonu smo izričito rekli da će ta obuka ubuduće da zavisi i od dužine radnog iskustva kandidata, i od godina staža, upravo dajući na značaju sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, da ne mogu da budu u istom položaju kao kandidati koji dolaze iz nekih drugih profesija, i ono što je možda još bitnije da smo ostavili rok od pet godina kada će početi implementacija takve primene i takvog izbora dok se novi zakon usvoji. Verujem da je pet godina sasvim dovoljno da se izvrši harmonizacija, da se osnaži Pravosudna akademija i da omogući da ima kapaciteta da svi kandidati prođu odgovarajuću obuku", izjavila je ministarka.