Крстић: Надлежни да испитају наводе о паралелној служби

Крстић је истакао да он никада није чуо за "такву појаву". 



На округлом столу "Улога независних регулаторних тела у политичком животу" који је поводом јавног дијалога бившег министра привреде Саше Радуловића и бившег омбудамана Саше Јанковића организовало Удружење наука и друштво, Крстић је навео да је сукоб и полемика Радуловића и Јанковића изнедрила тему и да је тврдња да је ДС имала паралелну службу за прислушкивање одзвонила у јавности и с правом изазвала пажњу. 



Он је навео и да је био члан ДС од првих дана оснивања те странке, затим саветник председника Србије Бориса Тадића у два мандата, да је био друг Модрага-Микија Ракића, те да је зато и био близу извору догађаја и информација, али да о томе ништа не зна. 



"Нисам никад чуо за такву појаву", додаје Крстић. 



Он је навео да се Радуловић после неколико година "присетио" како би се политички обрачунао са Јанковићем да му је тадашњи омбудсман рекао да постоји паралелна структура, политички ДБ у власништву једне странке и да не треба да даје оставку на месту министра, а када се то дешавало, Радуловић то није пријавио полицији.



"Радуловић можда лаже, можда не лаже да му је Јанковић то рекао. Да ли је Јанковић то измислио, да ли зна... На та питања немамо одговоре", каже Крстић. 



Истиче да су два државна службеника баратала информацијом о противзаконитом деловању политичке организације и ниједан није реаговао да је чуо за кривично дело, а данас оптужују политичког противника да је радио незаконито. 



"Да ли су тада прекршили закон или данас обмањују јавност", пита Крстић. 



Каже да је за Јанковића и Радуловића већ рекао су "кловнови жељни публицитета", да зна да не треба да се бави таквим квалификацијама, али да му због тога у овом случају није жао. 



Подсећа да је Јанковић својим изјавама у време док је био омбудсман тражио своје место у политичком животу, иако закон Заштитнику грађана изричито брани да даје политичке изјаве, те наводи да је отворено писмо Јанковића премијеру 2016. била већ кулминација жеље Заштитника грађана да политички делује и то пред крај свог мандата. 



"Имате читаву салату политичких ставова. Неки људи су укључујући и мене реаговали и истакли да Заштитник грађана не сме да даје политичке изјаве", каже Крстић и додаје да су нонсенс тадашњи наводи Јанковић да његова изјава није политичка. 



Он сматра да би јавност требало да буде контролор независних регулаторних тела, али да тога нема у Србији, те говорећи о личности Јанковић, наводи да он на место омбудсмана није дошао захваљујући конкурсу, квалитету и искуству, него из чисте политичке воље тадашње власти. 



Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права сматра да се политизацијом руше институције, те да недостатак традиције у Србији доводи до тога да се дешава персонализација институција. 



"То што нам се лично не свиђа Маја Гојковић, не значи да не треба да постоји парламент", каже Ђурић и наводи да половина Србије сматра да не треба да имамо омбудсмана и то због насловних страна и начина на који се писало о Саши Јанковићу. 



Наводи да је све око Јанковићевог рада у време док је био омбудсмана исполитизовано, али да су у поступцима контроле које је спроводио више органи власти излазили из оквира закона, него Заштитник грађана кога су одбијали да приме и нису му давали информације. 



Он каже да Заштитник грађана није био ни Саша Јанковић, ни данас Зоран Пашалић него да је реч о институцији, коју контролише парланент, те наводи да би у Шведској у којој је и настала та институција, у случају да омбудсман даје политичке изјаве била покренута расправа у парламенту о његовом разрешењу. 



За Ђурића у земљи јаких институција не би могло да се говори о паралелном ДБ-у а да се ти наводи не испитају.



Програмски координатор Националне авангарде Никола Војиновић истиче да су независна регулаторна тела важна за консолидацију демократије, те да је потребна деперсонализација институција, легитимите који се изграђује и поверење грађана у њихов рад. 



"Нажалост, политичка трговина је била доминантна кад су независне институције осниване. То је изазвало неповрење грађана. Саша Јанковић је у политику директно ушао са функције Заштитиника грађана. Повереник Родољуб Шабић још размишља о кандидатури за градоначленика Београда", каже Војиновић и наводи да се због тога у јавности поставља питање шта ће нам онда омбудсман и Повереник ако су такви. 



Истиче да је неоходно да независне институције воде изузетни lljudi, без моралне проблематике у прошлости.