Количина пића, лекова и дроге (не) утиче на висину казне

Како је то уобичајено, по наредби суда налазе и мишљења дали су судски вештаци за психијатрију и психологију, који су тим поводом изнели да у таквој ситуацији окривљени, најблаже речено, не би био у свесном стању, а нарочито не би био способан да почини дело које му ставља на терет.

У бројним сличним случајевима окривљени умеју да наводе дуготрајну употребу несхватљиво великих количине алкохола, таблета и наркотика који тешко да би неког оставили у животу, али и збир трошкова за такве пороке  био би позамашан и за приходе овдашњих имућних људи. Посебно су занимљиви делови суђења када се окривљени услед пијанства, селективно сећају многих ствари пре и после спорног догађаја, али не и оног дела који би могао навести на признање кривице.

У пракси психијатри, сем стручног и веома комплексног дела

испитивања, тешког за објашњавање људима који су ван струке, ипак очигледно обраћају знатну пажњу и на то како се окривљени понашао пре и после кобног догађаја. Низ неспорних рационалних потеза, нарочито оних који би се могли протумачити као прикривање доказа или дуготрајно бежање, уз скривање до лишења слободе, могли би знатно утицати на стручну процену, па самим тим и одлуку суда која  неће пријати оптуженом.

Број случајева у којима су код окривљених при извршењу кривичних дела присутни алкохол и психоактивне супстанце није могуће определити јер се о томе не води посебна статистика у суду.

– Уочљиво је да су те материје присутније код окривљених у време извршења дела у вези с опојним дрогама, и то где су често сем купаца и продавци конзументи, као и код дела с елементима насиља: насилничког понашања, насиља у породици и насиља на спортским приредбама – објашњава за „Дневник” председник Кривичног одељења Вишег суда у Новом Саду и судија за prеthodni поступак Ненад Симовић. – Злопупотреба пића, лекова и дрога није обавезна олакшавајућа околност већ се приликом одмеравања казне има посматрати у контексту свих других околности. Штавише, код кривичних дела против безбедности јавног саобраћаја, односно уколико је дело учињено с умишљајем, а што обухвата и конзумирање  и дејство алкохола или психоактивних супстанци, прописана је тежа казна.

Не постоји статистика ни о броју случајева у којима после тежих кривичних дела није утврђена количина алкохола и психоактивних супстанци код окривљених. Ипак, судија Симовић каже да се може оквирно рећи да такве ситуације нису честе, с обзиром на то да је узимање узорка крви ради анализе након тежег кривичног дела редован део поступка, уколико је осумњичени доступан.

Уколико није или дође до пропуста, у току поступка се на друге начине може утврђивати алкохолисаност или узимање наркотика – сведочењима или на други начин.

Он наводи пример: код угрожавања јавног саобраћаја, у случају када наступи лака телесна повреда, прописана је казна затвора до три године, а ако је дело учињено из нехата, односно када код осумњиченог нема присуства алкохола или психоакивних супстанци, прописана је затворска казна до годину.   

Новосадски адвокат Љубомир Апро, каже за наш лист да је у својој дугогодишњој пракси имао велики број случајева у којима је злоупотреба алкохола или психоактивних супстанци окривљених које је бранио у битноме утицала на доношење судских одлука.

– Без обзира на то што Кривични законик не предвиђа употребу алкохола учесника у саобраћају као битан елеменат квалификованог облика тих дела, судска пракса је заузела став да је учинилац кривичног дела из те области који је био под дејством алкохола, кривично дело учинио с умишљајем. У том погледу је предвиђена строжа кривична санкција, односно казна у односу на кривична дела из области саобраћаја која су извршена из нехата – наводи Апро.

Он напомиње да је код кривичних дела против имовине и против живота и тела битно истаћи разлику између неурачунљивости и скривљене неурачунљивости. У пракси се дешава да окривљени изврше та кривична дела употребом алкохола или дрога или се на други начин доведу у такво стање да нису могла да схвате значај својих радњи, нити да управљају својим поступцима, па се у тим ситуацијама њихова урачунљивост утврђује према времену непосредно пре довођења у такво стање. И у тим случајевима је такође значајно одређивање неуропсихијатријског вештачења на околност утврђивања могућности окривљеног да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима услед злоупотребе алкохола и психоактивних супстанци пре чињења кривичног дела.

– У таквим ситуацијама окривљени се кажњава кривичном санкцијом, која се у тој ситуацији не може ублажити, односно као да је дело учинио у стању урачунљивости када је могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима – објашањава адвокат Апро.

М. Вујачић