Količina pića, lekova i droge (ne) utiče na visinu kazne
NOVI SAD: U krivičnim postupcima koji se vode u novosadskom Višem sudu nije retkost da su delima okrivljenih kumovali alkohol, droga i tablete. Ovih dana je optuženi, višestruki povratnik, u izvršenju zločina kakvih se groze i mnogi nasilni kriminalci, izjavio da je kobnog dana koji se pominje u optužnici, popio dve litre žestine, litru piva i šest tableta sedativa.
Kako je to uobičajeno, po naredbi suda nalaze i mišljenja dali su sudski veštaci za psihijatriju i psihologiju, koji su tim povodom izneli da u takvoj situaciji okrivljeni, najblaže rečeno, ne bi bio u svesnom stanju, a naročito ne bi bio sposoban da počini delo koje mu stavlja na teret.
U brojnim sličnim slučajevima okrivljeni umeju da navode dugotrajnu upotrebu neshvatljivo velikih količine alkohola, tableta i narkotika koji teško da bi nekog ostavili u životu, ali i zbir troškova za takve poroke bio bi pozamašan i za prihode ovdašnjih imućnih ljudi. Posebno su zanimljivi delovi suđenja kada se okrivljeni usled pijanstva, selektivno sećaju mnogih stvari pre i posle spornog događaja, ali ne i onog dela koji bi mogao navesti na priznanje krivice.
U praksi psihijatri, sem stručnog i veoma kompleksnog dela
ispitivanja, teškog za objašnjavanje ljudima koji su van struke, ipak očigledno obraćaju znatnu pažnju i na to kako se okrivljeni ponašao pre i posle kobnog događaja. Niz nespornih racionalnih poteza, naročito onih koji bi se mogli protumačiti kao prikrivanje dokaza ili dugotrajno bežanje, uz skrivanje do lišenja slobode, mogli bi znatno uticati na stručnu procenu, pa samim tim i odluku suda koja neće prijati optuženom.
Broj slučajeva u kojima su kod okrivljenih pri izvršenju krivičnih dela prisutni alkohol i psihoaktivne supstance nije moguće opredeliti jer se o tome ne vodi posebna statistika u sudu.
– Uočljivo je da su te materije prisutnije kod okrivljenih u vreme izvršenja dela u vezi s opojnim drogama, i to gde su često sem kupaca i prodavci konzumenti, kao i kod dela s elementima nasilja: nasilničkog ponašanja, nasilja u porodici i nasilja na sportskim priredbama – objašnjava za „Dnevnik” predsednik Krivičnog odeljenja Višeg suda u Novom Sadu i sudija za prethodni postupak Nenad Simović. – Zlopupotreba pića, lekova i droga nije obavezna olakšavajuća okolnost već se prilikom odmeravanja kazne ima posmatrati u kontekstu svih drugih okolnosti. Štaviše, kod krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, odnosno ukoliko je delo učinjeno s umišljajem, a što obuhvata i konzumiranje i dejstvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci, propisana je teža kazna.
Ne postoji statistika ni o broju slučajeva u kojima posle težih krivičnih dela nije utvrđena količina alkohola i psihoaktivnih supstanci kod okrivljenih. Ipak, sudija Simović kaže da se može okvirno reći da takve situacije nisu česte, s obzirom na to da je uzimanje uzorka krvi radi analize nakon težeg krivičnog dela redovan deo postupka, ukoliko je osumnjičeni dostupan.
Ukoliko nije ili dođe do propusta, u toku postupka se na druge načine može utvrđivati alkoholisanost ili uzimanje narkotika – svedočenjima ili na drugi način.
On navodi primer: kod ugrožavanja javnog saobraćaja, u slučaju kada nastupi laka telesna povreda, propisana je kazna zatvora do tri godine, a ako je delo učinjeno iz nehata, odnosno kada kod osumnjičenog nema prisustva alkohola ili psihoakivnih supstanci, propisana je zatvorska kazna do godinu.
Novosadski advokat Ljubomir Apro, kaže za naš list da je u svojoj dugogodišnjoj praksi imao veliki broj slučajeva u kojima je zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci okrivljenih koje je branio u bitnome uticala na donošenje sudskih odluka.
– Bez obzira na to što Krivični zakonik ne predviđa upotrebu alkohola učesnika u saobraćaju kao bitan elemenat kvalifikovanog oblika tih dela, sudska praksa je zauzela stav da je učinilac krivičnog dela iz te oblasti koji je bio pod dejstvom alkohola, krivično delo učinio s umišljajem. U tom pogledu je predviđena stroža krivična sankcija, odnosno kazna u odnosu na krivična dela iz oblasti saobraćaja koja su izvršena iz nehata – navodi Apro.
On napominje da je kod krivičnih dela protiv imovine i protiv života i tela bitno istaći razliku između neuračunljivosti i skrivljene neuračunljivosti. U praksi se dešava da okrivljeni izvrše ta krivična dela upotrebom alkohola ili droga ili se na drugi način dovedu u takvo stanje da nisu mogla da shvate značaj svojih radnji, niti da upravljaju svojim postupcima, pa se u tim situacijama njihova uračunljivost utvrđuje prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. I u tim slučajevima je takođe značajno određivanje neuropsihijatrijskog veštačenja na okolnost utvrđivanja mogućnosti okrivljenog da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima usled zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci pre činjenja krivičnog dela.
– U takvim situacijama okrivljeni se kažnjava krivičnom sankcijom, koja se u toj situaciji ne može ublažiti, odnosno kao da je delo učinio u stanju uračunljivosti kada je mogao da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima – objašanjava advokat Apro.
M. Vujačić