Ко су министри у новој Влади Србије

- Министарство финансија, Синиша Мали:

Пре него што је постао министар финансија, Мали је био градоначелник Београда од 2014. до 2018. године, а за време његовог мандата у граду је покренут и спроведен програм финансијске консолидације, чиме је преполовљен дуг града и значајно смањен буџетски дефицит.



За време његовог мандата Београд је по први пут добио кредитни рејтинг, који према извештају рејтинг агенције Мудис износи БА3. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у влади тадашњег премијера Александра Вучића.



Prеthodno је био финансијски саветник у приватном сектору, где је радио у неколико приватних предузећа која су се бавила саветовањем у области финансијских услуга.



- Министарство привреде, Анђелка Атанацковић:

Најбољи менаџер југоистоичне Европе за 2017. годину биће на челу Министарства привреде.



Атанасковић је директорка "Прве петолетке - наменска" из Трстеника, за коју је председник Александар Вучић рекао да је "жена змај" јер је оживела ту фабрику која је за две године остварила приход од 137 милиона евра.



Она је у Сарајеву 2017. примила награду за најбољег менаџера југоистоцне Европе, према мишљењу Асоцијације комора.



На новој функцији замениће досадашњег министра привреде Горана Кнежевића.



- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранислав Недимовић:

Недимовић, од августа 2016. године обављао је дужност министра пољопривреде и заштите животне средине, а од јуна 2017. године министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије.



Пре тога је био градонацелник Сремске Митровице и ту функцију обављао је у два мандата- од 2008. до 2016. године.



Био је први на изборној листи "Александар Вучић - За нашу децу" на изборима 21. јуна ове године, а спекулисало се и да је кандидат за место премијера, као и један од три кандидата за новог градонацелника Сремске Митровице.



На почетку пандемије корона вируса постављен је на чело кризног Штаба за нишавски и топлички округ.



Недимовић је међу српским сељацима задобио симпатије већ на почетку министарског мандата 2016. године, када им је издиктирао свој број телефона и позвао их да му се јаве кад год имају неки проблем.



Током досадашњег мандата залагао се за нове мере аграрне политике, међу којима су комасација, велики државни пројекат у оквиру Програма Србија 2025, градњу система за наводњавање, куповину нових трактора.



- Министарство заштите животне средине, Ирена Вујовић:

Досадашња председница општине Савски венац замениће на министарском месту Горана Тривана из СПС.



Била је посланица у Скупштини Србије, а након избора 2014. године, у мају тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали именовао је за помоћницу градоначелника задужену за област друштвених делатности.



Од 2015. године је на челу Савета за родну равноправност. Заменица је председника Савета за права детета и политички је представник Београда у мрежи великих европских градова (Еуроцитиес).



- Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Томислав Момировић:

Момировић је председник компаније Мона Хотел Манаџмент д.о.о. и наследник чувеног бренда “Мона”, модне куће коју су основали његови родитељи Нада и Ђорђе Момировић, 1989. године.

Момировић је јавности постао познат када се успротивио повећању минималне цене рада.

Рођен је 17. октобра 1983. године у Београду, дипломирани је правник.

Активни је учесник у пословном удружењу ХОРЕС, где се од 2013. године налази на позицији председника скупштине ХОРЕС (Удружење хотелијера и ресторатера - Пословно удружење хотелско угоститељске привреде), а од 2009. до 2013. обављао је функцију председник УО ХОРЕС.

Будућа министарка за државну управу и локалну самоуправу од 2016. године је потпредседница СНС, посланица у републичком парламенту, а у прошлом скупштинском сазиву била је председница Одбора за одбрану и унутрашње послове и координаторка Женске парламентарне мреже.

- Министарство рударства и енергетике, Зорана Михајловић:

Михајловић је од 2014. била потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а пре тога од 2012. министарка енергетике, развоја и заштите животне средине.



У ресору којим је руководила од 2014. изграђено је више од 200 км нових аутопутева, реконструисано више од 200 км пруга, започете су реформе јавних предузећа и направљен велики искорак у усклађивању домаћег законодавства у области саобраћаја и грађевинарства са правилима која важе у ЕУ.



Посебно достигнуће представљају спроведене свеобухватне реформе у области грађевинарства, које су резултирале напретком Србије са 186. на 10. место на свету по издавању грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи Светске банке и побољшањем укупног рејтинга земље на листи са 91. на 43. место за три године.



Ауторка је и коауторка четири књиге из области енергетике и одрживог развоја. Објавила је више од две стотине радова о проблемима и могућностима развоја српског енергетског сектора.



- Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић:

На нову функцију долази са места државног секретара у Министарству трговине, туризма и телекомуникација на које је постављена јула 2012. године.



На министарском месту замениће свог шефа Расима Љајића, председника Социјалдемократске странке Србије, министра у више Влада од 2000. године, а који је неколико пута најављивао повлачење.



- Министарство правде, Маја Поповић:

Међу женама које ће чинити половину кабинета Ане Брнабић биће и правница, бивши судија, која ће на министарску функцију доћи са места саветника директора БИА Братислава Гашића.



Поповић је била и шефица кабинета првог чеовека агенције Александра Ђорђевића.



На новој функцији замениће досадашњу министарку Нелу Кубуровић.



- Министарство државне управе и локалне самоуправе, Марија Обрадовић:

Рођена је 1974. године, а професионалну каријеру започела је 1991. године као новинар Радио-телевизије Крушевац, на којој је радила до 1994. године.



На парламентарним изборима одржаним 21. јуна 2020. године нашла се на 14. позицији на листи “Александар Вучић - За нашу децу” и поново добила мандат народне посланице.

- Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић:

Ново Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, водиће Гордана Чомић, бивша дугогодишња функционерка и посланица ДС.



У сукоб са руководством демократа ушла је након што је прекршила одлуку странке о бојкоту рада парламента, чијим је седницама наставила да присуствује.



Уочи избора, које је ДС бојкотовала, Чомић је предложила да на свакој изборној листи мора бити заступљено бар 40 одсто жена, што је скупштина и усвојила. На изборе 21. јуна изашла је на листи Уједињене демократске Србије, која није прешла цензус.



Чомић је рођена 1958. године у Новом Саду, а по занимању је дипломирани физичар. У скупштинском сазиву од 2008. била је потпредседница Народне скупштине, као и у сазивима 2012-2014. и 2014-2016. године.



Удата је, мајка четворо деце, говори енглески, немачки и француски језик.



- Министарство унутрашњих послова, Александар Вулин:

За директора Канцеларије за КиМ изабран је у августу 2012. Ту функцију је обављао до септембра 2013, када је именован за министра без портфеља задуженог за КиМ. На тој функцији је остао до априла 2014. године.



У априлу 2014. именован је за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У јуну 2015. именован је за председника Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова, коју је формирала Влада Србије. У августу 2016. године добио је нови мандат на челу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.



На дужности министра одбране је од јуна 2017. године.



- Министарство одбране, Небојша Стефановић:

Стефановић је од јула 2012. до априла 2014. године обављао функцију председника Народне скупштине Републике Србије и председника Одбора за права детета.



За министра унутрашњих послова изабран је априла 2014. године, а од августа 2016. године уједно је и потпредседник Владе Републике Србије.



Новембра 2017. године именован је за секретара Савета за националну безбедност, а истовремено обавља и функцију шефа Бироа за координацију служби безбедности.



- Министарство спољних послова, Никола Селаковић:

Некадашњи министар правде и државне управе Никола Селаковић долази на место шефа дипломатије.



До сада је обављао функцију генералног секретар председника Србије Александра Вучића.



На новој функцији у влади замениће Ивицу Дачића који је изабран за председника.



- Министарство за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић:

Својевремено студент генерације ФПН-а, стипендиста Краљевине Норвешке и Фонда за таленте Владе Србије, Јоксимовић је политичку каријеру започела као један је од потписника-оснивача СНС 2008. године, а сада је интернационални секретар странке.

Била је учесник ЕУВП (Еуропеан Виситорс Programme) - програма за упознавање са институцијама Европске уније, Брисел/Стразбур 2009. године.

У мају 2012. године изабрана је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије са листе Српске напредне странке. У Скупштини Србије обављала је дужност председника Одбора за контролу служби безбедности. Током њеног председавања значајно су унапређени контролни механизми рада овог Одбора над службама безбедности.

Била је и члан Одбора за европске интеграције, члан Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање, члан Сталне делегације при парламентарној скупштини Савета Европе, шеф делегације Централноевропске иницијативе, као и председник Групе пријатељства са Турском.

За министра без портфеља задуженог за европске интеграције у Влади Републике Србије први пут је изабрана 27. априла 2014. године. Након ванредних парламентарних избора, 11. августа 2016. године, реизабрана је за министра без портфеља задуженог за европске интеграције.

2017. године, формирањем Министарства за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић је изабрана на функцију министра за европске интеграције у Влади Републике Србије.

Добитник је награде „Најевропљанин“ за 2015. годину коју за област политике и још пет категорија додељује организација Прва европска кућа. Друштво лобиста Србије је 2015. године уручило Јадранки Јоксимовић „Плакету за развој теорије и праксе транспарентног лобирања и заступања“.

- Министарство просвете, науке и технолошког развоја, чека се СПС

- Министарство здравља, Златибор Лончар:

Досадашњи министар здравља, наставиће да води тај ресор и у наредном мандату, у сред кризе изазване пандемијом вируса корона, која је обележила последњу годину његовог мандата.



Запослен је на Клиници за Ургентну хирургију, Ургентног центра КЦС, од 2010. године обављао је функцију начелника Интезивне неге, на одељењу Хирургије И, а функцију директора Ургентног центра и помоћника директора КЦС за медицинска питања, вршио је од августа 2012. године.



На место начелника Одељења за трансплантацију постављен је 2013. године.



Говори енглески језик. Ожењен је, отац једног детета.



- Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Дарија Кисић Тепавчевић:

Широј јавности постала је позната од марта ове године као члан републичког Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19. На то место дошла је као епидемолог и заменик директора Института "Батут".



Кисић је дипломирала, докторирала и магистрирала на Медицинском факултету у Београду. Недуго након стицања дипломе, постала је 2002. године сарадник у настави на том факултету, а 2007. године изабрана у звање асистента.



Крајем 2010. године изабрана је у звање доцента, а 2017. године постала је ванредна професорка на Катедри епидемиологије Медицинског факултета Универзитета у Београду.



Једна од водећих улога јој је поверена током епидемије малих богиња која је Србију погодила током 2017. и 2018. године.



У досадашњој каријери је објавила више од 120 научних радова.



- Министарство за бригу о породици и демографији, Ратко Дмитровић:

Дугогодишњи новинар, после 5. октобра 2000. постао је саветник потпредседника Владе Србије Небојше Човића.



Професионалну каријеру почео је 1981. године. Од 2008. године је редовни колумниста листа Печат на тему српско-хрватских односа.



Био је и генерални директор и главни уредник компаније "Новости", а пре тога и главни и одговорни уредних у Франкфуртским вестима.



На парламентраним изборима 21. јуна 2020. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као кандидат Српског патриотског савеза чији је председник Александар Шапић.



- Министарство омладине и спорта, Вања Удовичић

- Министарство културе и информисања, Маја Гојковић:

У Немањину 11 долази са функције председнице парламента, коју је обављала од 2014. године.



Била је градоначелница Новог Сада, а медији су од раније већ спекулисали да би могла да буде министарка културе уместо Владана Вукосављевића.



- Министарство за бригу о селу, Милан Кркобабић:

Један до оснивача Партије уједињених пензионера Србије и њен председник, до сада је обављао функцију министра без портфеља задуженог за регионални развој и кооринацију рада јавних предузећа.



Син политичара Јована Кркобабића, био је и заменик градоначелника Београда до 2008. године, од 2012. до 2016. године генерални директор јавног предузећа "Поште Србије", а последњих година се посебно бавио сеоским задругама.

Вучић: Трудили се да сагледамо ко је како радио и шта може

Председник СНС Александар Вучић рекао је да је на више нивоа министарстава извршена промена и да нема министара који су по осам година на њиховом челу.

Мењали смо и поново рударство и енергетику, одбрану, МУП. Није Министарство одбране утешна награда, већ после којег сам ја постао председник владе и државе, па су ми смешне те приче, објаснио је он.

Вучић је казао да је с мандатарком Аном Брнабић мерио све, а тешко је то измерити.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће нови генерални секретар председника бити досадашња директорака Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Вучић је навео да доскорашњи генерални секретар Никола Селаковић иде на место министра спољних послова, док људска и мањинска права преузима Гордана Чомић короз своје министарство.

Зато ће нови генерални секретар бити Сузана Пауновић, рекао је Вучић и додао да ће се видети ко ће бити генерални секратар у Министарству спољних послова.

Трудио сам се да сагледам ко је како радио. Не гледамо само последња три или шест месеци, већ четири година, као и шта ко може да уради у будућности, објаснио је он.

Рекао је да је, без обзира што је само двоје гласало против, а један био уздржан на седници Председништва СНС, сигурно више против, али су из поштовања према њему рекли „пустићемо те још овај пут, конгрес је у марту“.

Такође је пренео да је извесно да Братислав Гашић остаје директор БИА и додао да о томе није ни расправљано.