Ко је у првих 20 на листи СНС: Аја Јунг, Бранко Коцкица, Жика Шареница...

Друга на листи, је балерина Аја Јунг (1972). Дипломирала  је  у класи Марије Јанковић у  Балетској школи „Лујо  Давичо“.  

Двогодишњу стипендију Балетске школе „Џофри“ у Њујорку добила је 1989. године, а паралелно је била укључена у програме Универзитета Џулијард, Балетског института Њуберт при Карнеги Холу и Бродвејског центра за игру.

У самосталној каријери играла је у Србији, САД, Канади, Грчкој, Италији,Француској, Мексику, Украјини, Немачкој, Шкотској, Црној Гори, Румунији, Пољској, Литванији и другим земљама широм света. 

Одликована је француским Орденом уметности и књижевности у рангу Витеза 2016. године. 

Др Сима Аврамовић, редовни професор и декан Правног факултета у Београду, још је један непартијски човек на листи.

Предавач је на предметима Упоредна правна традиција, Реторика, Античко грчко право и Државно-црквено право. Поред других дужности, др Сима Аврамовић је декан Правног факултета Универзитета у Београду, председник Комисије за одликовања Председништва Републике Србије, члан Савета Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Одбора САНУ за изворе српског права, члан Управног одбора Друштва за античке студије, члан Научног друштва Србије, председник Удружења Фулбрајтових стипендиста Србије. Говори пет језика.

Весна Станојевић (1948) добро је позната јавности, као координаторка Сигурних кућа. Дипломирала је на Правном факултету у Београду.  

Борбу за права незаштићених почиње 1992. године радом на СОС телефону у Београду, а 1996. године са још две колегинице оснива Саветовалиште против насиља у породици. 

Прву Сигурну кућу са сарадницама отвара 2000. године у оквиру саветовалишта, а затим другу и трећу.     

Учесница је бројних конференција на тему заштите људских права попут Конференције за људска права у Прагу и Анкари, УНЕСКО конференције о силовању у Босни и Херцеговини, Хановеру и Београду, конференција о трговини људима у Дубровнику, Скопљу. 

На листи је и кошаркаш Горан Грбовић (1961). У Чачку је играо за „Борац“, а потом за београдски „Партизан“, потом одлази у Шпанију и као професионалац игра за „Пулева Гранада“, а потом одлази у Израел и игра за „Хапоел Тел Авив“, где и завршава каријеру.  

Играо је за репрезентацију Југославије 1979. године као  јуниор на Светском првенству у Бразилу и на Европском првенству у Цељу, где осваја сребро. 

Добитник је Октобарске награде Града Београда 1987. године и Фер плеј трофеја у спорту 1987. године. 

Капитен „Партизана“ 1987. и  1988. у Лиги шампиона, учествује на првом Фајнал фоур у Гану - Белгија и осваја треће место у најбољој генарацији у историји „Партизана“ (Дивац, Паспаљ, Ђорђевић, Обрадовић, Пецарски).  

Слободан Накарада, сада вршилац дужности директора Музеја савремене уметности у Београду, дипломирао је  на Природно-математичком факултету и специјализирао на Цолумбиа Business  School, САД.      

Био је ангажован на најразличитијим пословима, у Интерпарламентарној групи Скупштине СФРЈ, Фонду за отворено друштво Југославије, Институту за отворено друштво - Будимпешта, Балканској инвестиционој и развојној компанији, Међународној финансијској корпорацији (ИФЦ), на Радију и ТВ Б92, и као извршни директор Музеја савремене уметности.  

Живорад Николић (1950), уредник „Жикине шаренице“, дипломирао на Филолошком факултету у Београду на славистици, по струци је професор руског језика.

На листи су и др Душица Бојић, музејски саветник и директор Историјског музеја Србије, Бранислав  Милићевић, познатији као Бранко Коцкица, Часлав  Б. Митровић, редовни професор и шеф

Катедре за ваздухопловство Машинског факултета Универзитета у Београду, Драгана Пешић Белојевић, рукометашица, Бојана Борић Брешковић, историчарка и директорка Народног музеја у Београду, Лепомир Ивковић, глумац Народног позоришта, др Љиљана Марковић, шеф Катедре за оријенталистику и председник Већа докторских студија Филолошког факултета Универзитета у Београду, Светислав Гонцић, глумац, Јелена Николић Ненадић, српска одбојкашица, чланица одбојкашке репрезентације Србије, и низ других личности, које се не баве професионално политиком.