Клачар: Избори неизвесни ако изађе више од 4 милиона бирача
БЕОГРАД: Извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар изјавио је вечерас да су процене да ће на предстојеће изборе изаћи око 55 одсто бирача и да украјинска криза неће драматично оборити излазност, уз оцену да се политичка неизвесност и преокрет могу очекивати ако изађе више од четири милиона гласача, што се, каже, у Србији ретко дешава.
Клачар је за Танјуг рекао да је на прошлим изборима излазност била 48,89 одсто и да је део опозиције бојктовао изборе, а да се очекује да ће 3. априла излазност бити око 55 одсто.
Приметио је да украјинска криза прави промене на дневном нивоу, када је реч о изборима у Србији, наводећи да су политичке странке морале да промене кампању, теме и поруке, а да садашњи сценарио више одговара странкама власти.
Како каже, разлог за то је што нема радикалних последица украјинске кризе по Србију, као и то што је нагласак на стабилности.
“Теме које су биле важне опзицији, екологија, борба против корупције, остале су у другом плану. Избори више нису прва тема за грађане, већ економска и политичка стабилност”, рекао је Клачар.
Додао је да су странке планирале кампање у другачијим околностима, а да се најбоље прилагодила владајућа СНС, на шта указује и изборни слоган “Мир, стабилност - Александар Вучић” који је, верује, настао услед украјинске кризе.
С друге стране, каже, опозиција још увек покушава да нађен начин теме које су јој биле важне замени неким другим темама.
Клачар је казао да десница има више кандидата на изборима јер је, каже, јавно мњење у Србији више окренуто у десно и ка заједници у којој је много људи са конзервативним и ауторитарним осећањима.
“Политичке странке и кандидати се окрећу људима којих има више, ако је више оних који имају десна осећања, читава понуда се окреће ка њима. У суштини скоро читава политичка сцена је десни центар”, казао је Клачар.
Клачар је навео да што је већа излазност, повећава се изборни праг и да може да се деси да велики број десничарских странака остане испод цензуса.
Навео је да истраживања показују да су апстиненти шаролика и диспензирана група, да не постоји ниједна странка којој те групе инклинирају, и да ту има гласача и власти и опозиције.
“Ако апстиненти изађу то подиже изборни праг, а то значи да ће бити већи изборни цензус, и то знаци да СНС, која има за циљ победу у првом кругу на председничким изборима и 50 одсто на парламентарним, изборима, мора да освоји већи број гласова у апсолутним бројевима”, рекао је Клачар.
Додао је да је извесно да ће четири листе прећи цензус у Београду - СНС, СПС, колација “Морамо” и “Уједињена Србија”.