overcast clouds
23°C
19.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Јовановић: Судије траже промену Устава, не Вучић, не СНС

13.01.2022. 20:42 20:43
Пише:
Извор: FoNet

БЕОГРАД: Уочи референдума о промени Устава лидер Либерално-демократске странке Чедомир Јовановић примећује да се то питање и даље помиње у негативној конотацији, а у смислу припрема за коначно одузимање независности судству и Вучићево преузимање тужилаштва.

То, каже Јовановић, говоре они који оптужују СНС да се служи различитим инструментима како би злоупотребили власт, иако су све те инструменте усвојили и увели управо они још 2006. године.



То говоре они који не разумеју да референдум није подршка Вучићу, већ да је референдум трачак наде за развој демократије. То говоре они који данас позивају да се гласа против промена Устава без обзира сто су га ти исти људи увели у скупштинску процедуру са нацртом пуним грешака и ограничењем основних људских права, напомиње Јовановић у изјави која је достављена медијима.



Као да смо заборавили, каже Јовановић, како се тог новембра 2006. гласало две ноћи и три дана, "где су се листићи убацивали на све могуће и немогуће начине", те додаје да је против тих истих људи водио антиреферендумску кампању и протестовао против доношења тог како га је тада назвао "Легијиног" Устава.



Подсећа да је било катастрофалних и назадних одредаба у том Уставу, те да је на то указала и Венецијанска комисија, посебно на поглавље о правосуђу у Нацрту Устава.



Подсећа и да исти људи који не подржавају сада промене Устава нису тада прихватили критике Венецијанске комисије која је одмах након доношења Устава исказала забринутост због „претеране улоге парламента приликом именовања у правосуђу“ и утицаја на судску независност која представља „основни предуслов демократске уставности“.



Јовановић подсећа и да се Србија пре 20 година определила за ероинтеграција, те да је тим поводом закључено више међународних уговора који су утрли пут правном и социјалном питању Србије, попут Споразума о стабилизацији и придруживању, којм се држава обавезала да ће настојати да обезбеди усклађивање постојећих закона и будућег законодавства са правом Европске уније.



Тако је, каже, чланом 72. став 3. Споразума истакнуто да ће усклађивање, нарочито у раној фази, бити усредсређено на основне елементе правних тековина о правосуђу.



Јачање институција и владавина права постављени су као приоритетне области у којима ће се успоставити сарадња. Промена Устава је само један мали, али значајан корак напред, ветар који ће покренути развој правосуђа и демократије. Промена Устава је тенденција што бољем систему кад знамо да идеалан не постоји, тврди Јовановић.



Тврди и да је промена Устава корак ближе да будемо достојни саборци за боље друштво са развијеним европским земљама. Промена Устава није циљ, већ почетак борбе, уверен је Јовановић.



Напомиње да су судије 2008. отпочеле званично борбу да се изврши реформа правосуђа, првобитно тражећи да се њихов рад оцењује, како би се на транспарентан начин водила евиденција квалитета рада судија, те да законити и проверљиви критеријуми буду основ за напредак сваког судије појединачно, како би се ублажила улога парламента приликом именовања судија.



Исте године поставио сам само један услов под којим ће ЛДП да да подршку за формирање мањинске коалиције ДС-СПС која би тако дошла до већине без насег уласка у власт, а то је била управо реформа правосуђа. Реформа правосуђа је била једини услов и једини захтев ЛДП-а још 2008. године, наводи Јовановић и додаје да је реформа правосуђа и даље предмет његовог залагања.



Каже да је она била потребна и те 2006, а да се 16 година након тога и даље питамо да ли је она добра, а он ту дилему види овако: "Питамо се да ли је добро остварити највиши људски интерес у демократском друштву и основни предуслов демократске уставности".



Јовановић тврди и дапромене Устава немају везе с Вучићем, а још мање са Рио Тинтом, те указује да је корен промена "чист, добронамеран и са снажним потенцијалом боље Србије".



Разлог промена нису некакве зле силе које прете да униште слободу у Србији. Није тешко прихватити да смо разлог промена ми. Није тешко чути крик правосуђа за слободу. Захваљујући судијама, обичним људима од којих се очекује да суде по накарадним законима али правично, сматра Јовановић.



Напомиње да данас бојкотују референдум они исти који су бојкотом избора јуна 2020. показали "неодговорност и кукавичлук".



У пропасти недељног референдума се крије нада да би они могли некада у будућности да одређују састав тужилаштава и судства, примећује Јовановић и поручује да "нема алтернативе Вучићу ако они који хоће да га замене иду неколико корака уназад, мислећи да ће угрозити власт СНС ако све добре предлоге одбацују".



Први пут после дугог низа година имамо прилику да сви ми грађани Србије одговоримо на захтеве судија и тужилаца, уверен је Јовановић те наводи да судије позивају нашу савест и траже да се промени тај накарадни део Устава, "не Вучић, не СНС, већ судије".



Ако останемо глуви на ово дозивање слободног, независног и непристрасног судства, плашим се да ћемо чекати још 16 година да се поново запитамо где смо погрешили. Немојте да чекамо 2038. Зато је 16. јануара референдум наша дужност да будемо лојални правосуђу и да одговоримо на његове захтеве за самостално и независно правосуђе. Заокружимо ДА, закључује лидер ЛДП.

Аутор:
Пошаљите коментар