Ј. Јоксимовић: Битно је да наставимо ЕУ пут, одлучићемо по којој методологији

Она (нова методологија) води ка весштачком уједначавању региона, али се ми због тога не жалимо, каже министар.



Јоксимовић је гостујући на ТВ Пинк нагласила да Србија иначе већ преговара по веома тешкој и ригидној методологији и прецизирала да смо били једина држава која преговора, а која је морала да започне преговоре са најтежим поглављима владавине права - 23 и 24 и у нашем случају поглављу 35, односно праћењем нормализације односа Београда и Приштине.



"Ми не можемо ни једно друго поглавље да отворимо уколико извештај о напретку не покаже државама чланицама да има напретка у тим поглављима. То је врло условљавајућа методологија која је зато нама донела један спорији процес него што би реално требало да буде", казала је Јоксимовић.



Према њеним речима, нова методологија је направљена прво на иницијативу Француске, након чега су и неке друге земље имале своје иницијативе, па су све те иницијативе уобличене у нову методологију коју је Европска комисија представила."И да прихватимо методологију нећемо много изгубити, ово је оно што после шест година могу и смем да кажем, а то је да је нова методологија вештачко уједначавање региона. Не треба да се жалимо, имамо највеће одговорности и од нас се највише очекује", навела је министар.



Наглашава и да Србија нема проблем са тим да било ко у региону напредује истичући да само жели да се задржи реалан и објективан однос према нашем напретку.Наводећи да се многима не свиђа чињеница да се Србија знатно одлепила од региона у свом напредовању, Јоксимовић каже да када сте највећи у једном региону, онда имате и више обавеза."Зато ми нисмо негативни према другима, ми подржавамо да сви други напредују и то је наша обавеза као носеће држава региона", навела је.Јоксимовић наводи да чим се покренула прича о новој методологији кренула је и прича да неки у региону могу брзо да нас престигну.



"Па шта? Хајде да видимо ко то уноси лажну утакмицу у регион који је ионако сав у крхким односима. Не треба да прихватимо такву врсту лажног такмичења, нека свако напредује, нека престигну, нама то није проблем, ми нећемо да градимо лоше односе на питању европских интеграција", наглашава министар.



Говорећи о предложеном санкционисању у новој методологији, Јоксимовић каже да је управо то оно што се њој не свиђа.Како појашњава, ми и сада имамо суспензивне механизме - ако нема напретка у одређеној области ми не отварамо нова поглавља."Сама чињеница да нећете даље напредовати је довољна, шта значи то враћање у методолошком смислу на почетак процеса. Ја лично имам резерве према том моделу, али то су поједине државе ЕУ хтеле, како би имале строжији политички надзор над тим процесом", каже Јоксимовић.



Додаје да ако је тако, онда су права тема чланице ЕУ које су постигле знатне бенефите својим чланством у ЕУ, па ако имају погоршања у одређеним областима, онда би на њих требало да се односи таква врста санкционисања.



"Ми као земља кандидат не утичемо на европске политике, на процес доношења одлука и ја зато мислим да је то престрога варијанта, али ми нећемо бежати ни од тога, Србија је показала да може да преговара по најтежим методологијама и што се мене тиче можемо и да прихватимо", каже министар.



У сваком случају, да ли ће Србија наставити евроинтеграције по новој или старој методологији, договориће се унутар Владе и са председником Вучићем, како каже Јоксимовић.



Наводећи да су председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић рекли да им се допадају неки елементи нове методологије, Јоксимовић каже да има елемената за које може да се сложи, али да је њена улога као министра за европске интеграције да каже на аналитичан и стручан начин шта ће то значити за процес Србије а, додаје, да би то рекли морају да чују и од држава чланица како би то применили на наш процес.



"Слажем се да у начелу не треба да будемо негативни око ове методологије, али да треба пажљиво да анализирамо, јер то је мучан и друготрајан посао за цело друштво и не бих волела да се смањи домет онога што смо већ урадили", казала је.



Одговарајући на коментаре да је до сада отворено "само 18 поглавља у евроинтеграцијама Србије", Јоксимовић истиче да се не слаже са тим да је то "само" и истиче да такву врсту потцењивања неће дозволити као министар за европске интеграције, поготову зато што зна у како тешким условима је Србија радила на путу ка ЕУ.



Каже и да у ЕУ постоји негативна атмосфера по питању проширења, као и да није сада ситуација као што је била пре 10-15 година, када је низ држава под лакшим условима водило преговоре о приступању."Али, ми тада нисмо почели преговоре, тада смо имали проевропску елиту, која је имала пролиферацију европске реторике, а од реформи ништа", наглашава.



Када је Србија започела преговоре, ми смо имали опрезнију, али еврореалистичну реторику и ушли смо дубоко у процес реформи који је тежак и захтеван и које се у међувремену усложио и то знатно, а притом се направила додатна неповољна атмосфера за проширење, не специфично због Србије, већ због проблема са којима се ЕУ у међувремену сусрела, односно државе чланице.



Каже и да постоје државе у ЕУ које су веома ненаклоњене проширењу и ту није разлог специфично Србија или Северна Македонија, већ је дошло и до проблема у одређеним земљама, као што су економски проблеми, миграције, десничарске снаге...



"Ми то не треба да гледамо на тај начин да баш Србију неко специфично не жели, ја то не гледам тако. Србија и то сви знају је најважнија земља у региону и то не треба крити, јер то је чињеница. То не значи да су други мање битни и мање успешни, али тренутно стање је тако", наглашава Јоксимовић.



Коментаришући наводе о економским потстицајима предложеним у новој методологији, Јоксимовић каже да ће се тек видети како ће бити дефинисано и појаснила да постоје предприступни фондови - ИПА фондови, које Србија као земља кандидат користи, а постоје и кохезиони фондови који су доступни земљама када постану чланице.



"Ти фондови су намењени смањењу регионалне разлика на нивоу целе ЕУ, то су фондови који су знатно већи од преприступних фондова. По Лисабонском уговору, на којем почива ЕУ, да бисте користили структурне фондове из заједничког буџета ви морате и да уплаћујете у буџет ЕУ, а то може само чланица", објашњава.



Упитана да прокоментарише наводе фрнацуског председника Емануела Макрона да су у Србији више виђене кинеске и руске инвестиције, него оне које стижу из ЕУ, Јоксимовић истиче да је ЕУ највише инвестирала у Србију.



"Када говоримо о инвестицијама, то су компаније, а ту предњачи улога евроспких компанија и то сви знамо", казала је Јоксимовић и нагласила да тих инвестиција не би било да Србија није на европском путу."ЕУ је највећи донатор бесповратних средстава кроз ИПА фондове. Што се тиче држава чланица ЕУ, Немачка је највећи билатерални донатор", од 2000-те године бесповратно је определила више од 1.8 милијарди евра казала је.



Одговарајући на питања у вези визне либерализације у српској јужној покрајини - КиМ, Јоксимовић наводи да ако смо сви грађани, а јесмо, зашто онда да немамо сви и иста права у региону и додаје да не мисли да је то лоше за било кога.Додаје да је питање КиМ питање које је од почетка додатни политички услов, што нико није крио.Истиче да је председник Вучић урадио велику ствар за све нас тиме што је ствари на јасан начин поставио.



"То није лако у политицком смислу, није лако непопуларне ствари говорити и рећи људи суочавамо се са неким стварима које морамо да решимо и због наше будућности и због стабилности која ће и нама значити, као и за развој наше економије. То не значи никакву издају као што многи хоће да то импрементирају", истиче министар.



Коментаришући наводе неких политичких лидера у Београду, који су причали да на Минхенској безбедносној конференцији, одржаној током протеклог викенда, Вучић тајно преговара и договара статус Космета, Јоксимовић истиче да су "то такве глупости и злонамерне инсинуације".



"Тамо су се водили врло важни, отворени, државнички разговори на којима је Вучић на најбољи начин промовисао и штитио наше интересе, као и сви ми као делегација", казала је министар.Како каже, председник Вучић је урадио велику ствар, што је рекао да без обзира што су неке ствари за нас тешке, ми морамо да идемо у решавање тих ствари, што не значи да нећемо штити наше интересе, напротив.Наводећи да су те ствари наслеђене, Јоксимовић истиче да то наследство не може стално да буде изговор за избегавање решавања.За решење потребна је и друга страна, каже Јоксимовић и додаје да је тренутно друга страна потпуно незаинтересована и није конструктивна.



Како каже, некада кажу да су реформе најважније, па онда ипак истакну однос Београда и Приштине, а ако кажете да су односи Београда и приштине најважније, онда ће вам рећи да су то ипак реформе."Није то тако лако одвојити, то је синергија различитих политичких услова. Ми смо добровољно ушли у процес и мислим да је наш интересе да то спроводимо даље", каже Јоксимовић.



Истиче да је Србија у обавези и да саслуша друге и додаје да су представници Србије стрпљиви, као и да желе и хоће да чују шта су интереси и планови других да би могли да креирају своје одрживе планове.



На Минхенској безбедносној конференцији у делегацији Србије били су председник Вучић, премијерка Брнабић, као и министар Јоксимовић која је присуствовала сва три дана што, према њеним речима чини, да је Србија били једна од најбројнијих делегација на највишем нивоу и то на, како је оценила, светском догађају године у међународним односима.



"То говори о угледу који Србија има и на крају о некој врсти поштовања које смо својом одговорном политиком ипак креирали као земља са којом може да се седне за сто, да се разговара о проблемима и позитивним стварима", казала је.Додаје да не би волела да Србија "дигне руке на пола пута" од евроинтеграција додајући да је то лош приступ.



"Треба да наставимо даље. Биће изазова, али то је одговорност и зато су нас грађани и бирали и када их питате да ли су за европске интеграције у смислу процеса, без обзира што виде проблеме, и даље је знатно више од половине за чланство", закључила је Јоксимовић.