Извештај ЕК: Темпо ка ЕУ зависи од напретка дијалога, реформи...

ЕК подвлачи неопходост хитног напретка у процесу дијалога, те испуњавање договореног, и у том контексту формирање Заједнице српских општина.

Европска комисија ће документ објавити 17. априла.

У документу се од Србије тражи да продуби ангажовање у дијалогу с Приштином и спроведе постигнуте споразуме с посебним нагласком на споразум о енергетици.

Констатује се, према РСЕ, која наводи да је имала увид у документ, да је добродошла иницијатива председника Александра Вучића да покрене унутрашњи дијалог о Косову.

Србија треба да настави да игра позитивну улогу у региону, да побољша регионалне односе, те да очува стабилност.

Према РСЕ, у извештају се у вези с владавином права у Србији наводи да је било неког напретка, али да се од Србије тражи да ојача напоре и покаже конкретне резултате, нарочито у смислу “стварања и омогућавања климе” за слободу изражавања, у јачању и ефикасности независног судског система, као и постизању одрживог напретка у борби против организованог криминала и корупције.

У извештају Европске комисије истовремено се Приштини упућује порука да је прошлогодишњи покушај у косовској скупштини да се укине Специјални суд за ратне злочине ОВК “изазвао озбиљну забриност”.

Биће од кључне важности за Косово да у потпуности испуни међународне обавезе које се тичу специјалних већа и канцеларије специјалног тужиоца које су успостављене да би се разјаснили одређени наводи о међународним злочинима који су почињени у контексту сукоба на Косову, поручује се у нацрту извештаја о Косову.

РСЕ наводи да се од Приштине такође тражи да ојача ангажовање у дијалогу с Београдом, као и да спроведе све постигнуте споразуме, нарочито споразум који се односи на формирање Заједнице српских општина на Косову.

Наводи се да се у извештају поново наглашава да ЕУ нити жели, нити може да увози билатералне спорове, који захтевају хитно решење.

У документу се наводи да још нема напретка на овом пољу.

Стога се подвлачи неопходост хитног напретка у процесу дијалога између Београда и Приштине који би се требао окончати законски обавезујућим споразумом о нормализацији.  

Према РСЕ, у извештају неуралгичне тачке на целом Западном Балкану остају оне које су везане за владавину права и да организовани криминал и корупција остају синоним за сваку земљу у региону.

У документу се износи гледиште да земље које желе да буду обухваћене проширењем ЕУ имају значајан економски потенцијал, али да се земље суочавају са озбиљним структуралним економским и друштвеним изазовима.

Инвестициона клима на Западном Балкану је отежана елементима заробљене државе, посебно у погледу недостатка извршног и ефикасног судског система и неуједначене примене правила конкуренције, истиче се у нацрту извештаја.

РСЕ наводи да се једина, донекле позитивна оцена овог извештаја, тиче мера у борби против тероризма и миграцији.

Наводи се да се на пољу миграције препознаје улога Србије и Македоније које се у документу квалификују као “поуздани партнери” у овом пољу. Међутим, и о овом питању, Европска комисија сматра да има простора за забринутост када је у питању трговина људима и мигрантима.

РСЕ наводи да је посебан простор у овом документу посвећен регионалној сарадњи. Нацрт овог документа потврђује да постоји редовни контакт, као и сарадња на нивоу влада или регионалном нивоу. Истиче се да постоји потреба за додатним напорима у “најосетљивијим областима”, попут ратних злочина, несталих особа, организованог криминала те судској и политичкој сарадњи.

У оквиру пакета о проширењу, осим оцене о стању у региону, Европска комисија ће изаћи и с одвојеним извештајима за сваку земљу појединачно.