Изложба посвећена жртвама Јасеновца у Историјском музеју

Отварању изложбе присуствују и патријарх српски Порфирије, председавајући и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председник СНВ у Хрватској Милорад Пуповац, министарка културе Маја Гојковић, министарка за рад Дарија Кисић.

Поставку чине радови монахиње Марије (Антић), припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу који се налази у оквиру Епархије пакрачко-славонске.

Изложзено је 25 радова, од којих су неки цртежи, а неки комбинација акварела и туша са златом.

Изложбу су приредили Одбор Српске православне цркве за Јасеновац, Музеј жртава геноцида и Историјски музеј Србије.

Повод за приређивање изложбе је 22. април - Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату који се у Србији обележава у спомен на 22. април 1945. године када је дошло до пробоја дела заточеника система логора смрти ,"Јасеновац" који је функционисао у оквирима Независне Државе Хрватске.

Координатор реализације изложбе је историчар Дејан Ристић.

Изложба ће за посетиоце бити отворена од 23. априла до 22. маја 2021. године.

Радно време Историјског музеја Србије је сваким даном, осим понедељка, од 12 до 20 часова, а улаз на изложбу је слободан.

Бити Србин у НДХ значило је - бити сувишан, истакао је вечерас председник Србије Александар Вучић на изложби посвећеној јасеновачким жртвама и додао да је данашњи дан сећање, али и опомена колико је мало потребно за зло, мрак и лудачке идеје о истребљењу, за логоре, убиство једног народа и вере.

“Ако данас хоћемо, опомињући, да објаснимо све што се дешавало на територији трагичне творевине НДХ од 1941-1945. године, можда је најбоље уз тезу Хане Арент о радикалном злу, које поседује апсолутну моћ над појединцем, дотле да га може учинити сувишним”, рекао је Вучић.

У НДХ радикално зло било је још радикалније - цео један народ, српски, учинило је сувишним, а ништа мање и Јевреје и Роме, указао је председник.

Како је рекао, сваки припадник српског народа, жена, дете, били су сувишни, њихово име, вера и постојање.

“Бити Србин значило је само једно - да си сувишан”, подвукао је Вучић.

Лудило које је, каже, проистекло из те поставке проузроковало је покоље, јаме, логоре, клање, покрштаање, протеривање - алатке којима се идеја о уклањању сувишног спродовидла у дело.

Вучић је додао да је оно што је најстрашније је педантност, посвећеност, темељитост, фокусираност и опседнутост тим страшним послом, од закона преко државног апрата, па и многих црквених великододстојника до кољача.

“Грех је уклоњен унапред, када је један фратар, монструм Мирослав Филиповић преузео на себе у основној школи и заклао девојчицу Радојку Гламочанин пред одељењем, као сувишну. Само тог дана 52 деце било је сувишсно”, подсетио је Вучић.

Он је подсетио и да је НДХ успела да постане једина нацистичка држава у којој су постојали логори за децу.

Много касније, каже, у цивилизованом свету настали су изрази холокауст у геноцид за злочине против сувишних, мада никад нису усвојени за оно што се дешавало у НДХ током те крваве четири године систематског истребљења Срба.

Зато, истиче, узимамо на себе да укажемо на то шта се дешавало.

Он је подсетио на речи Елија Визела, који је и сам преживео концентрациони логор, који је рекао да свако ко заборави убијене заборавио их још једном.

„Заборавити сувише значило би да су сувишни и даље и да смо ми њихови потомци сувишни. Нисмо сувишни као ни наши преци, јер ни нација и вера нису грех, већ право на живот и постојање. Заборавити да је неко покушао то право да одузме значило би одустајнаје од истог. Борећи се за право на живот боримо се за исто право за припаднике свих вера. Незаборављајући злочине над другима, опомињући за нас опомињемо и за друге. Ми у Србији смо свесни и једног и другог терета, а говорећи о нашем страдању, прихватили смо и наше грехе“, поручио је он.

Вучић је истакао да нема никаквог разлога да ћутимо о највесћем греху почињеном над нама, греху сувишности и истребљења.

Сећање на тај злочин на њега није никакав позив на мржњу, већ као опомена показује да је једини пут којим треба да се иде пут живота, а Србија је данас, како је рекао, управо на том путу разума и праштања.

Вучић је истакао да управо због тога, али и дивних цртежа на овој изложби, неће да одговара бесмисленим и увређивим наводима хрватских званичника, данас, на тужни дан сећања на велику трагедију српског народа.

Нагласио је да праштање није могуће ако заборавимо шта треба да опростимо.

„Дан сећања на највећи злочин је важан због оне будућности у којој сувишних неће бити, у којој ће се деца радовати сутрашњици, неће морати да преживљавају све што су на својим цртежима написали и нацртали“, додао је он.

Вучић је рекао да обновљеном културном сећања радимо добре ствари за наш народ, и показује одговорност и озбиљно ст приступа региону.

Казао је да је поносан што то увек Србија ради са РС и предстсваницима нашег народа западно од Дрине.

„Живот и српски народ без обзира кроз шта су прошли победили су и побеђиваће у будућности“, закључио је он.

Патријарх СПЦ Порфирије изјавио је данас, на отварању изложбе "Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења", да су у Јасеновцу почињени најмонструознији злочини којих би се и животиње постиделе и поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.

"Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх је у Историјском музеју Србије, у присуству председника Србије Александра Вучића.

Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи већ су стадали на најмонструозније могуће начине.

"Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх. Нагласио је да су се тамо неки људи, по зверствима и ономе што су учинили, исписали из рода људи и сваког народа.

Јасеновац је страшно место нашег живота, нашег народа, нашег постојања и зато је веома важно у свакој прилици, а свакако је то ова вечерас, да се окупимо у колективном памћењу и да генерацијама преносимо да је наша борба имала смисла, поручио је вечерас српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Додик је на отварању изложбе "Свети новомуценици јасеновацки у светлости Васкрсења" у Историјском музеју у Београду, рекао да реч Јасеновац у њему буди тужне приче из детињства и завичаја на Поткозарју.

"То је најстравичнија реч мог детињства и живота, која асоцира на многе знане и незнане, страдања и приче које сам случао као дечак у немогућности да схватим да је тако нешто уопште могуће", рекао је Додик.

Јасеновац, који је однео преко пола милиона живота јеврејских, српских и ромских, као и оних који нису били лојални тадашњем режиму - антифашиста, свакако су доказ да су на планети земљи живели монструми указује и антифашита, на овај земљи живели монструни који су одлучили да истребе један цели народ, истакао је Додик.

Он су одлучили да једну трећину покрсте, једну трећину да побију и једну трећину да раселе.

Тек те, казао је, 1945. године хиљаду заточеника се одлучило на пробој, јер су знали да ако остану нико неће прежиети, а овако их је остало њих око сто, који су смогли снаге да izdrržе и да нам пренесу своја сећања.

Истакао је да је режим који је владао након рата онемогућио да се сазна истина о Јасеновцу, она је сакривена и само ретки преживели су могли да о томе причају.

Најстравичнијим је оценио то што је након те 1945. архива, коју је водила једна жена (Диана Будисављевић) која је спашавала децу из логора, покупљења од тадашње Удбе у Загребу и заувек је изгубљена.

Тако се, додао је, и тадашња власт придружила сакривању јасеновачког злочина.

Додао је и да је са председником Александром Вучићем договорио да се у месту Градина, највећем стратишту, изгради монументални спомен парк, који ће обележити тај период страдања.

Рекао је да мора да захвали Вучићу, који има осећај из патриотских и државничких обавеза, што ће се радити на том пројекту, где ће, како је рекао, наша деца моћи да изуче дешавања на том простору у то време.

Осврнувши се на изложбену поставку, Додик је рекао да свака од ових слика поред напора уметника показује и асоцира на тугу и strradanjе које је било безраложно.

"Жал и туга остаје и у овом времену", рекао је Додик.