Izložba posvećena žrtvama Jasenovca u Istorijskom muzeju

Otvaranju izložbe prisustvuju i patrijarh srpski Porfirije, predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik SNV u Hrvatskoj Milorad Pupovac, ministarka kulture Maja Gojković, ministarka za rad Darija Kisić.

Postavku čine radovi monahinje Marije (Antić), pripadnice sestrinstva srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu koji se nalazi u okviru Eparhije pakračko-slavonske.

Izložzeno je 25 radova, od kojih su neki crteži, a neki kombinacija akvarela i tuša sa zlatom.

Izložbu su priredili Odbor Srpske pravoslavne crkve za Jasenovac, Muzej žrtava genocida i Istorijski muzej Srbije.

Povod za priređivanje izložbe je 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu koji se u Srbiji obeležava u spomen na 22. april 1945. godine kada je došlo do proboja dela zatočenika sistema logora smrti ,"Jasenovac" koji je funkcionisao u okvirima Nezavisne Države Hrvatske.

Koordinator realizacije izložbe je istoričar Dejan Ristić.

Izložba će za posetioce biti otvorena od 23. aprila do 22. maja 2021. godine.

Radno vreme Istorijskog muzeja Srbije je svakim danom, osim ponedeljka, od 12 do 20 časova, a ulaz na izložbu je slobodan.

Biti Srbin u NDH značilo je - biti suvišan, istakao je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić na izložbi posvećenoj jasenovačkim žrtvama i dodao da je današnji dan sećanje, ali i opomena koliko je malo potrebno za zlo, mrak i ludačke ideje o istrebljenju, za logore, ubistvo jednog naroda i vere.

“Ako danas hoćemo, opominjući, da objasnimo sve što se dešavalo na teritoriji tragične tvorevine NDH od 1941-1945. godine, možda je najbolje uz tezu Hane Arent o radikalnom zlu, koje poseduje apsolutnu moć nad pojedincem, dotle da ga može učiniti suvišnim”, rekao je Vučić.

U NDH radikalno zlo bilo je još radikalnije - ceo jedan narod, srpski, učinilo je suvišnim, a ništa manje i Jevreje i Rome, ukazao je predsednik.

Kako je rekao, svaki pripadnik srpskog naroda, žena, dete, bili su suvišni, njihovo ime, vera i postojanje.

“Biti Srbin značilo je samo jedno - da si suvišan”, podvukao je Vučić.

Ludilo koje je, kaže, proisteklo iz te postavke prouzrokovalo je pokolje, jame, logore, klanje, pokrštaanje, proterivanje - alatke kojima se ideja o uklanjanju suvišnog sprodovidla u delo.

Vučić je dodao da je ono što je najstrašnije je pedantnost, posvećenost, temeljitost, fokusiranost i opsednutost tim strašnim poslom, od zakona preko državnog aprata, pa i mnogih crkvenih velikododstojnika do koljača.

“Greh je uklonjen unapred, kada je jedan fratar, monstrum Miroslav Filipović preuzeo na sebe u osnovnoj školi i zaklao devojčicu Radojku Glamočanin pred odeljenjem, kao suvišnu. Samo tog dana 52 dece bilo je suvišsno”, podsetio je Vučić.

On je podsetio i da je NDH uspela da postane jedina nacistička država u kojoj su postojali logori za decu.

Mnogo kasnije, kaže, u civilizovanom svetu nastali su izrazi holokaust u genocid za zločine protiv suvišnih, mada nikad nisu usvojeni za ono što se dešavalo u NDH tokom te krvave četiri godine sistematskog istrebljenja Srba.

Zato, ističe, uzimamo na sebe da ukažemo na to šta se dešavalo.

On je podsetio na reči Elija Vizela, koji je i sam preživeo koncentracioni logor, koji je rekao da svako ko zaboravi ubijene zaboravio ih još jednom.

„Zaboraviti suviše značilo bi da su suvišni i dalje i da smo mi njihovi potomci suvišni. Nismo suvišni kao ni naši preci, jer ni nacija i vera nisu greh, već pravo na život i postojanje. Zaboraviti da je neko pokušao to pravo da oduzme značilo bi odustajnaje od istog. Boreći se za pravo na život borimo se za isto pravo za pripadnike svih vera. Nezaboravljajući zločine nad drugima, opominjući za nas opominjemo i za druge. Mi u Srbiji smo svesni i jednog i drugog tereta, a govoreći o našem stradanju, prihvatili smo i naše grehe“, poručio je on.

Vučić je istakao da nema nikakvog razloga da ćutimo o najvesćem grehu počinjenom nad nama, grehu suvišnosti i istrebljenja.

Sećanje na taj zločin na njega nije nikakav poziv na mržnju, već kao opomena pokazuje da je jedini put kojim treba da se ide put života, a Srbija je danas, kako je rekao, upravo na tom putu razuma i praštanja.

Vučić je istakao da upravo zbog toga, ali i divnih crteža na ovoj izložbi, neće da odgovara besmislenim i uvređivim navodima hrvatskih zvaničnika, danas, na tužni dan sećanja na veliku tragediju srpskog naroda.

Naglasio je da praštanje nije moguće ako zaboravimo šta treba da oprostimo.

„Dan sećanja na najveći zločin je važan zbog one budućnosti u kojoj suvišnih neće biti, u kojoj će se deca radovati sutrašnjici, neće morati da preživljavaju sve što su na svojim crtežima napisali i nacrtali“, dodao je on.

Vučić je rekao da obnovljenom kulturnom sećanja radimo dobre stvari za naš narod, i pokazuje odgovornost i ozbiljno st pristupa regionu.

Kazao je da je ponosan što to uvek Srbija radi sa RS i predstsvanicima našeg naroda zapadno od Drine.

„Život i srpski narod bez obzira kroz šta su prošli pobedili su i pobeđivaće u budućnosti“, zaključio je on.

Patrijarh SPC Porfirije izjavio je danas, na otvaranju izložbe "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja", da su u Jasenovcu počinjeni najmonstruozniji zločini kojih bi se i životinje postidele i poručio da je uvek stvar ličnog izbora kako će neko živeti bez obzira na povoljne ili nepovoljne okolnosti.

"Jasenovac je nadaleko poznat ne samo u Srbiji već u čitavom svetu, nažalost, sa jedne strane ne samo po zlu nego po najekstremnijem mogućem zlu koje može da domisli ljudski um", rekao je patrijarh je u Istorijskom muzeju Srbije, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Istakao je da su u Jasenovcu ne samo srtadali nevini ljudi već su stadali na najmonstruoznije moguće načine.

"Sve je uvek lično i svako lično, bez obzira na okolnosti, odlučuje kako će se ponasati i živeti. I kako će se postaviti u odnosu na povoljne i nepovoljne okolnosti", poručio je patrijarh. Naglasio je da su se tamo neki ljudi, po zverstvima i onome što su učinili, ispisali iz roda ljudi i svakog naroda.

Jasenovac je strašno mesto našeg života, našeg naroda, našeg postojanja i zato je veoma važno u svakoj prilici, a svakako je to ova večeras, da se okupimo u kolektivnom pamćenju i da generacijama prenosimo da je naša borba imala smisla, poručio je večeras srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Dodik je na otvaranju izložbe "Sveti novomucenici jasenovacki u svetlosti Vaskrsenja" u Istorijskom muzeju u Beogradu, rekao da reč Jasenovac u njemu budi tužne priče iz detinjstva i zavičaja na Potkozarju.

"To je najstravičnija reč mog detinjstva i života, koja asocira na mnoge znane i neznane, stradanja i priče koje sam slučao kao dečak u nemogućnosti da shvatim da je tako nešto uopšte moguće", rekao je Dodik.

Jasenovac, koji je odneo preko pola miliona života jevrejskih, srpskih i romskih, kao i onih koji nisu bili lojalni tadašnjem režimu - antifašista, svakako su dokaz da su na planeti zemlji živeli monstrumi ukazuje i antifašita, na ovaj zemlji živeli monstruni koji su odlučili da istrebe jedan celi narod, istakao je Dodik.

On su odlučili da jednu trećinu pokrste, jednu trećinu da pobiju i jednu trećinu da rasele.

Tek te, kazao je, 1945. godine hiljadu zatočenika se odlučilo na proboj, jer su znali da ako ostanu niko neće prežieti, a ovako ih je ostalo njih oko sto, koji su smogli snage da izdrrže i da nam prenesu svoja sećanja.

Istakao je da je režim koji je vladao nakon rata onemogućio da se sazna istina o Jasenovcu, ona je sakrivena i samo retki preživeli su mogli da o tome pričaju.

Najstravičnijim je ocenio to što je nakon te 1945. arhiva, koju je vodila jedna žena (Diana Budisavljević) koja je spašavala decu iz logora, pokupljenja od tadašnje Udbe u Zagrebu i zauvek je izgubljena.

Tako se, dodao je, i tadašnja vlast pridružila sakrivanju jasenovačkog zločina.

Dodao je i da je sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dogovorio da se u mestu Gradina, najvećem stratištu, izgradi monumentalni spomen park, koji će obeležiti taj period stradanja.

Rekao je da mora da zahvali Vučiću, koji ima osećaj iz patriotskih i državničkih obaveza, što će se raditi na tom projektu, gde će, kako je rekao, naša deca moći da izuče dešavanja na tom prostoru u to vreme.

Osvrnuvši se na izložbenu postavku, Dodik je rekao da svaka od ovih slika pored napora umetnika pokazuje i asocira na tugu i strradanje koje je bilo bezraložno.

"Žal i tuga ostaje i u ovom vremenu", rekao je Dodik.