(ФОТО, ВИДЕО) Председник Вучић и министар Вучевић, СНАЖЕЋИ ВОЈСКУ, постављају чврсте темеље за даљу сарадњу с Кипром и Шпанијом ДРЖАВАМА КОЈЕ НЕ ПРИЗНАЈУ САМОПРОГЛАШЕНО КОСОВО
Председник Републике и врховни командат Војске Србије Александар Вучић, извршио је 23. новембра, у пратњи потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића, смотру војних хеликоптера и авиона који су купљени и недавно пристигли за потребе Ратног ваздухопловства Војске Србије.
Допремањем 11 јуришно-десантних хеликоптера „Мил“ Ми-35П са Кипра и два транспортна авиона „Ербас“ C-295W из Шпаније, окончане су две велике набавке војних ресурса из две веома пријатељске и за Србију важне државе.
Договори око ових значајних набавки прављени су, по свему судећи, паралелно. Информација о размени војне технике са Кипром први пут се појавила током 2021. године, док је уговор о транспортним авионима из Шпаније потписан у присуству председника Вучића фебруара 2022. у Мадриду. Хеликоптери су Никозији у највећем делу плаћени испорукама производа наше наменске индустрије, а посао је додатно оснажио сарадњу Србије и Кипра, што потврђује усклађеност испоруке летелица са посетом кипарског председника и одржавањем Савета за сарадњу две земље у Београду. Са друге стране, два савремена транспортна авиона из Шпаније, плаћена су 66 милиона долара уз додатних 15 милиона за делове, пратећу опрему и обуку пилота у Севиљи.
Шта нам ове набавке доносе са војне тачке гледишта? Што се хеликоптера тиче држава је 2019. већ купила четири руска најсавременија Ми-35М модела али је, због сукоба у Украјини, испорука касније наручена четири примерка неизвесна. Сарадњом са Кипром пронађено је решење за комплетирање два оделења ових „летећих тенкова“ увозом половних летелица, које ће бити модернизоване. Како је приметио председник Србије, ова количина оклопљених и тешко наоружаних хеликоптера била би појачање и за веће војне силе. Поређења ради – Румунија, са највећом војском Балкана има, по неким подацима, 22 јуришно-десантна хеликоптера, домаће производње, који нису упоредиви са летелицама из легендарног руског пројектантског завода „Мил“. Ове моћне јуришнике, у ранијим и слабијим верзијама, у окружењу поседују само Мађарска – осам примерака и Бугарска, са тек два који лете. Северна Македонија је своје примерке донирала Украјини, одакле их је и купила. Грчко ратно ваздухопловство, свакако најмоћније у овом делу Европе, има велики број мањих, извиђачких ОХ-58 „Kiowa“ хеликоптера, америчке прозиводње. На њих се ослања и Хрватска и свакако нису ни близу категорије у коју спадају „Сенке“ из српске 714. противоклопне хеликоптерска ескадриле у Лађевцима, где ће службовати летеће грдосије са Кипра.
Вучевић негује најбоље односе са Шпанијом
Око транспортне авијације је значајно да сагледамо шта је то наша војска добила куповином два нова авиона из Шпаније, и да се запитамо шта је уопште имала на располагању у тој сфери? Једини транспортни авион који је Војска Србије имала пре нове набавке био је „Антонов“ АН-26, који је бивши Совјетски Савез престао да производи још 1986. године. Четири деценије стар авион, чији ресурси истичу 2025. може да прими 40 путника или 5,5 тона терета. Маскимална брзина му је 440 километара на час и може да лети до 7,5 км висине. Како је нагласио и председник Вучић, нове „Ербасове“ транспортне летелице типа C-295W могу да превезу 71 путника или до 48 падобранаца под пуном опремом, а носивост им је 9,2 тоне, са брзином до 480 километара на час и могућношћу да лете и до висине од 9,1 км. Дакле, Војска Србије данас може потенцијално да изврши падобрански десант са 96 врхунски обучених специјалаца, брже и на већој удаљености него икада до сад, пошто је долет ових авиона дупло већи од „Антонова“.
Министар Вучевић и на челу ресора одбране наставља да негује најбоље односе са шпанском дипломатијом, нарочито са амбасадором Краљевине Шпаније у Београду Раулом Бартоломеом Молином, са којим је имао срдачне и плодоносне сусрете и као први човек Српске Атине. Кипарску страну још боље познаје, јер је и као градоначелник Новог Сада посећивао ову братску државу и јачао сарадњу локалних самоуправа, посебно у вези са титулом Европске престонице културе, коју су Новосађани освојили 2021. док је 2017. ово престижно признање понео управо град Пафос, одакле су испоручени хеликоптери купљени за Војску Србије.
Српско руководство је, снажећи војску, истовремено поставило чврсте темеље за даљи развој сарадње и укупних односа са две државе унутар ЕУ које не признају самопроглашено „Косово“. При том је Шпанија једна од највећих чланица европске породице, утицајна и на глобалном шпанском говорном подручју, док Кипар има утицај и на Грчку, а није део НАТО пакта, што је посебно погодно за развој сарадње у сфери одбране, уз чување војне неутралности Србије.
