(FOTO, VIDEO) Predsednik Vučić i ministar Vučević, SNAŽEĆI VOJSKU, postavljaju čvrste temelje za dalju saradnju s Kiprom i Španijom DRŽAVAMA KOJE NE PRIZNAJU SAMOPROGLAŠENO KOSOVO
Predsednik Republike i vrhovni komandat Vojske Srbije Aleksandar Vučić, izvršio je 23. novembra, u pratnji potpredsednika Vlade i ministra odbrane Miloša Vučevića, smotru vojnih helikoptera i aviona koji su kupljeni i nedavno pristigli za potrebe Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije.
Dopremanjem 11 jurišno-desantnih helikoptera „Mil“ Mi-35P sa Kipra i dva transportna aviona „Erbas“ C-295W iz Španije, okončane su dve velike nabavke vojnih resursa iz dve veoma prijateljske i za Srbiju važne države.
Dogovori oko ovih značajnih nabavki pravljeni su, po svemu sudeći, paralelno. Informacija o razmeni vojne tehnike sa Kiprom prvi put se pojavila tokom 2021. godine, dok je ugovor o transportnim avionima iz Španije potpisan u prisustvu predsednika Vučića februara 2022. u Madridu. Helikopteri su Nikoziji u najvećem delu plaćeni isporukama proizvoda naše namenske industrije, a posao je dodatno osnažio saradnju Srbije i Kipra, što potvrđuje usklađenost isporuke letelica sa posetom kiparskog predsednika i održavanjem Saveta za saradnju dve zemlje u Beogradu. Sa druge strane, dva savremena transportna aviona iz Španije, plaćena su 66 miliona dolara uz dodatnih 15 miliona za delove, prateću opremu i obuku pilota u Sevilji.
Šta nam ove nabavke donose sa vojne tačke gledišta? Što se helikoptera tiče država je 2019. već kupila četiri ruska najsavremenija Mi-35M modela ali je, zbog sukoba u Ukrajini, isporuka kasnije naručena četiri primerka neizvesna. Saradnjom sa Kiprom pronađeno je rešenje za kompletiranje dva odelenja ovih „letećih tenkova“ uvozom polovnih letelica, koje će biti modernizovane. Kako je primetio predsednik Srbije, ova količina oklopljenih i teško naoružanih helikoptera bila bi pojačanje i za veće vojne sile. Poređenja radi – Rumunija, sa najvećom vojskom Balkana ima, po nekim podacima, 22 jurišno-desantna helikoptera, domaće proizvodnje, koji nisu uporedivi sa letelicama iz legendarnog ruskog projektantskog zavoda „Mil“. Ove moćne jurišnike, u ranijim i slabijim verzijama, u okruženju poseduju samo Mađarska – osam primeraka i Bugarska, sa tek dva koji lete. Severna Makedonija je svoje primerke donirala Ukrajini, odakle ih je i kupila. Grčko ratno vazduhoplovstvo, svakako najmoćnije u ovom delu Evrope, ima veliki broj manjih, izviđačkih OH-58 „Kiowa“ helikoptera, američke prozivodnje. Na njih se oslanja i Hrvatska i svakako nisu ni blizu kategorije u koju spadaju „Senke“ iz srpske 714. protivoklopne helikopterska eskadrile u Lađevcima, gde će službovati leteće grdosije sa Kipra.
Vučević neguje najbolje odnose sa Španijom
Oko transportne avijacije je značajno da sagledamo šta je to naša vojska dobila kupovinom dva nova aviona iz Španije, i da se zapitamo šta je uopšte imala na raspolaganju u toj sferi? Jedini transportni avion koji je Vojska Srbije imala pre nove nabavke bio je „Antonov“ AN-26, koji je bivši Sovjetski Savez prestao da proizvodi još 1986. godine. Četiri decenije star avion, čiji resursi ističu 2025. može da primi 40 putnika ili 5,5 tona tereta. Maskimalna brzina mu je 440 kilometara na čas i može da leti do 7,5 km visine. Kako je naglasio i predsednik Vučić, nove „Erbasove“ transportne letelice tipa C-295W mogu da prevezu 71 putnika ili do 48 padobranaca pod punom opremom, a nosivost im je 9,2 tone, sa brzinom do 480 kilometara na čas i mogućnošću da lete i do visine od 9,1 km. Dakle, Vojska Srbije danas može potencijalno da izvrši padobranski desant sa 96 vrhunski obučenih specijalaca, brže i na većoj udaljenosti nego ikada do sad, pošto je dolet ovih aviona duplo veći od „Antonova“.
Ministar Vučević i na čelu resora odbrane nastavlja da neguje najbolje odnose sa španskom diplomatijom, naročito sa ambasadorom Kraljevine Španije u Beogradu Raulom Bartolomeom Molinom, sa kojim je imao srdačne i plodonosne susrete i kao prvi čovek Srpske Atine. Kiparsku stranu još bolje poznaje, jer je i kao gradonačelnik Novog Sada posećivao ovu bratsku državu i jačao saradnju lokalnih samouprava, posebno u vezi sa titulom Evropske prestonice kulture, koju su Novosađani osvojili 2021. dok je 2017. ovo prestižno priznanje poneo upravo grad Pafos, odakle su isporučeni helikopteri kupljeni za Vojsku Srbije.
Srpsko rukovodstvo je, snažeći vojsku, istovremeno postavilo čvrste temelje za dalji razvoj saradnje i ukupnih odnosa sa dve države unutar EU koje ne priznaju samoproglašeno „Kosovo“. Pri tom je Španija jedna od najvećih članica evropske porodice, uticajna i na globalnom španskom govornom području, dok Kipar ima uticaj i na Grčku, a nije deo NATO pakta, što je posebno pogodno za razvoj saradnje u sferi odbrane, uz čuvanje vojne neutralnosti Srbije.
