Иштван Пастор: Економски опоравак иде у добром правцу

Председник цењеног дома Иштван Пастор у интервјуу за „Дневник” каже да је вредно пажње то што је планирани буџет за наредну годину номинално 1,36 милијарду динара већи него последњи ребалансирани овогодишњи. Истиче да је то добро јер је одраз тога да је велики напор који је уложен последњих неколико година у опоравак или консолидацију укупне породичне касе државе, где је највећи терет практично понело становништво – уродио плодом.

Да ли покрајински буџет износи Уставом загарантованих најмање седам одсто у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине буџета АПВ користи за финансирање капиталних расхода?

– Рачуница показује да је тај оквир покрајинског буџета изнад седам одсто. У структуралном смислу остаје проблем који је био перманентно присутан и у prеthodnim годинама у односу на величину капиталних улагања, мислим да ће то неко системско питање кад-тад морати да се стави на сто. Добро је да је у овом предлогу буџета остао континуитет приоритета. Наиме, ако су то средњорочни приоритети, немогуће их је мењати сваке године. Сматрам да су они добро одређени јер се фокусирају на највеће потенцијале, највеће проблеме и највећа очекивања. Зато су пољопривреда, стварање привредног амбијента, образовање и здавство носећи правци приоритета на које се фокусирају значајни буџетски оквири. Из позиције припадника мањинске заједнице желим да кажем да смо напокон успели “испеглати” буџетски оквир у односу на финансирање пре свега културе мањинских заједница. То ће бити финансирано из буџета на нивоу који смо имали 2014. године. То је био и некакав договор – да покушамо постићи тај ниво – и трудили смо се да такав оквир буде у буџету већ за ову годину, али то није успело у потпуности. Сад се то изравнало. Најважније је да су институције мањинских заједница изражавале ту врсту потребе да буџет подржи њихову делатност из културе на нивоу из 2014. јер ће на тај начин успети нормалније да функционишу. Мислим да је буџет такав да се може и треба стати иза њега.

Да ли очекујете да ће на седници парламента бити политичких сукобљавања приликом усвајања буџета? 

– Хоће сигурно. Због тога што се тема тако доживљава у политици. Мени је жао због тога јер веома брзо након почетка дискусије човек види да се у већини случајева ради само о последици позиционирања. Као учесник политичке сцене иза себе имам неколико буџета и мени је најбитније што ћемо овим покрајинским буџетом створити претпоставку за решавање низа ствари. То је оно што видим и у светлу републичког буџета, али и у светлу припремних активности за доношење локалних. Реално је да у 2019. години буде концентрисање снаге, односно новца и потенцијала са свих нивоа власти и мислим да је то добар приступ. 

Шта ће бити још на дневном реду Скупштине?

– Осим предлога буџета, на дневном реду ћемо имати 18 уобичајених и нових програма из пољопривреде, водопривреде, шумарства, политике села, здравства – око превентивне здраваствене заштите... Мислим да је значајно што проблем демографије лагано долази у фокус, добија додатне нагласке у буџету, с посебном подршком породицама с троје или четворо деце. То је страшно важно.

Који догађај је за вас био најзначајнији у 2018. години?

– Ни у prеthodnim годинама нисам успео да издвојим један догађај за који бих могао тврдити да је био најзначајнији. Ни за 2018. годину то нећу моћи због тога што је живот напросто такав да је све повезано са свим, једна ситуација произлази из prеthodnе и наставља се у наредној, један догађај је делић неког ширег временског и садржајног контекста. Напросто се данас политика претворила у перманентну дневну борбу с потешкоћама, задацима и изазовима, тражењима најбољег решења. Мислим да је ова година била у сваком погледу у суштини успешна. Кажем то независно од тога ко ће какав коментар у односу на ову моју реченицу имати. Мене коментари, с једне стране, у великој мери не занимају, а с друге ме занимају због тога што кроз читање разноразних коментара човек проверава себе...

Скупштина Војводине је ове године одржала десет седница, од којих су две биле тематске. Једна је организована у марту, друга у октобру. Одбори и посланичке групе, као и друга радна тела парламента, попут Женске парламентарне мреже и неформалне Зелене парламентарне мреже, одржали су више од 220 седница. 

На шта конкретно мислите кад кажете да је година била успешна?

– Генерално, огромна је ствар да смо живи и здрави. Преко тога се прелази као да је нормално. Јесте нормално, док је то тако. С друге стране, успели смо, без обзира на сва турбулентна дешавања којима је натопљен данашњи свет, да сачувамо неку врсту мира и сигурности у земљи. Надаље, мислим да ову годину свакако обележава то што економски и буџетски опоравак земље иде у добром правцу и, чини ми се, темпом који се не сећамо да се дешавало дуго година уназад. И то без приватизационог прихода, и без неких великих донацијских средстава чак и с нивоа Европске уније. Значи, тај опоравак иде у добром правцу реалним учинком друштва. То је страшно велика ствар. За мене је сигурно то мерило за оцену године. Мерило за оцену године је и то што радимо на војвођанском нивоу – да је из републичког буџета и у 2018. години подржано много подухвата у Војводини – од инфраструктуре преко здравства и образовања... Не може се то не казати јер је, с једне стране, то тако, а с друге је позитиван помак у односу на ранији период. И то је сигурно повезано, с једне стране, с договором доносилаца одлука, а с друге и укупним потенцијалом државног буџета. Надаље, мислим да су политички односи уравнотежени, много нормалнији и фокусирани на проблеме, на задатак, а не један на другога и што се тиче државног и покрајинског нивоа, али и неких локалних нивоа где има додирних тачака. Мислим да то такође треба подвући као нешто што је добро. Добро је што се буџет и у овој години фокусирао на кључне ствари, на пољопривреду у најширем смислу, здравство, образовање и стварање привредног амбијента за отварање нових погона за запошљавање. Веома су драгоцена улагања у здравство због тога што је то област која свакога тангира, и ту је био и у техничком и технолошком смислу највећи заостатак.

Какву годину бележите као председник Савеза војвођанских Мађара?

– Тешку радну годину. Учествовали смо на двоје избора: за мађарски парламент и за Мађарски национални савет. Сумирајући годину, треба да подвучем да су се кроз те изборе створиле претпоставке за континуитет. Пре свега мислим на континуитет у настављању процеса очувања вредности које су се искристалисале у prеthodnom периоду. То је важније од броја освојених мандата. Што се тиче парламентарних избора у Мађарској, нама је било стратешки важно, и због стратешког партнерства и због осталих ствари, да политичка опција на чијем је челу председник Орбан буде у позицији да настави. Мислим да је то од интереса за мађарску заједницу у Војводини и за Србију као суседну државу.

Ержебет Марјанов