Ištvan Pastor: Ekonomski oporavak ide u dobrom pravcu

Predsednik cenjenog doma Ištvan Pastor u intervjuu za „Dnevnik” kaže da je vredno pažnje to što je planirani budžet za narednu godinu nominalno 1,36 milijardu dinara veći nego poslednji rebalansirani ovogodišnji. Ističe da je to dobro jer je odraz toga da je veliki napor koji je uložen poslednjih nekoliko godina u oporavak ili konsolidaciju ukupne porodične kase države, gde je najveći teret praktično ponelo stanovništvo – urodio plodom.

Da li pokrajinski budžet iznosi Ustavom zagarantovanih najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda?

– Računica pokazuje da je taj okvir pokrajinskog budžeta iznad sedam odsto. U strukturalnom smislu ostaje problem koji je bio permanentno prisutan i u prethodnim godinama u odnosu na veličinu kapitalnih ulaganja, mislim da će to neko sistemsko pitanje kad-tad morati da se stavi na sto. Dobro je da je u ovom predlogu budžeta ostao kontinuitet prioriteta. Naime, ako su to srednjoročni prioriteti, nemoguće ih je menjati svake godine. Smatram da su oni dobro određeni jer se fokusiraju na najveće potencijale, najveće probleme i najveća očekivanja. Zato su poljoprivreda, stvaranje privrednog ambijenta, obrazovanje i zdavstvo noseći pravci prioriteta na koje se fokusiraju značajni budžetski okviri. Iz pozicije pripadnika manjinske zajednice želim da kažem da smo napokon uspeli “ispeglati” budžetski okvir u odnosu na finansiranje pre svega kulture manjinskih zajednica. To će biti finansirano iz budžeta na nivou koji smo imali 2014. godine. To je bio i nekakav dogovor – da pokušamo postići taj nivo – i trudili smo se da takav okvir bude u budžetu već za ovu godinu, ali to nije uspelo u potpunosti. Sad se to izravnalo. Najvažnije je da su institucije manjinskih zajednica izražavale tu vrstu potrebe da budžet podrži njihovu delatnost iz kulture na nivou iz 2014. jer će na taj način uspeti normalnije da funkcionišu. Mislim da je budžet takav da se može i treba stati iza njega.

Da li očekujete da će na sednici parlamenta biti političkih sukobljavanja prilikom usvajanja budžeta? 

– Hoće sigurno. Zbog toga što se tema tako doživljava u politici. Meni je žao zbog toga jer veoma brzo nakon početka diskusije čovek vidi da se u većini slučajeva radi samo o posledici pozicioniranja. Kao učesnik političke scene iza sebe imam nekoliko budžeta i meni je najbitnije što ćemo ovim pokrajinskim budžetom stvoriti pretpostavku za rešavanje niza stvari. To je ono što vidim i u svetlu republičkog budžeta, ali i u svetlu pripremnih aktivnosti za donošenje lokalnih. Realno je da u 2019. godini bude koncentrisanje snage, odnosno novca i potencijala sa svih nivoa vlasti i mislim da je to dobar pristup. 

Šta će biti još na dnevnom redu Skupštine?

– Osim predloga budžeta, na dnevnom redu ćemo imati 18 uobičajenih i novih programa iz poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, politike sela, zdravstva – oko preventivne zdravastvene zaštite... Mislim da je značajno što problem demografije lagano dolazi u fokus, dobija dodatne naglaske u budžetu, s posebnom podrškom porodicama s troje ili četvoro dece. To je strašno važno.

Koji događaj je za vas bio najznačajniji u 2018. godini?

– Ni u prethodnim godinama nisam uspeo da izdvojim jedan događaj za koji bih mogao tvrditi da je bio najznačajniji. Ni za 2018. godinu to neću moći zbog toga što je život naprosto takav da je sve povezano sa svim, jedna situacija proizlazi iz prethodne i nastavlja se u narednoj, jedan događaj je delić nekog šireg vremenskog i sadržajnog konteksta. Naprosto se danas politika pretvorila u permanentnu dnevnu borbu s poteškoćama, zadacima i izazovima, traženjima najboljeg rešenja. Mislim da je ova godina bila u svakom pogledu u suštini uspešna. Kažem to nezavisno od toga ko će kakav komentar u odnosu na ovu moju rečenicu imati. Mene komentari, s jedne strane, u velikoj meri ne zanimaju, a s druge me zanimaju zbog toga što kroz čitanje raznoraznih komentara čovek proverava sebe...

Skupština Vojvodine je ove godine održala deset sednica, od kojih su dve bile tematske. Jedna je organizovana u martu, druga u oktobru. Odbori i poslaničke grupe, kao i druga radna tela parlamenta, poput Ženske parlamentarne mreže i neformalne Zelene parlamentarne mreže, održali su više od 220 sednica. 

Na šta konkretno mislite kad kažete da je godina bila uspešna?

– Generalno, ogromna je stvar da smo živi i zdravi. Preko toga se prelazi kao da je normalno. Jeste normalno, dok je to tako. S druge strane, uspeli smo, bez obzira na sva turbulentna dešavanja kojima je natopljen današnji svet, da sačuvamo neku vrstu mira i sigurnosti u zemlji. Nadalje, mislim da ovu godinu svakako obeležava to što ekonomski i budžetski oporavak zemlje ide u dobrom pravcu i, čini mi se, tempom koji se ne sećamo da se dešavalo dugo godina unazad. I to bez privatizacionog prihoda, i bez nekih velikih donacijskih sredstava čak i s nivoa Evropske unije. Znači, taj oporavak ide u dobrom pravcu realnim učinkom društva. To je strašno velika stvar. Za mene je sigurno to merilo za ocenu godine. Merilo za ocenu godine je i to što radimo na vojvođanskom nivou – da je iz republičkog budžeta i u 2018. godini podržano mnogo poduhvata u Vojvodini – od infrastrukture preko zdravstva i obrazovanja... Ne može se to ne kazati jer je, s jedne strane, to tako, a s druge je pozitivan pomak u odnosu na raniji period. I to je sigurno povezano, s jedne strane, s dogovorom donosilaca odluka, a s druge i ukupnim potencijalom državnog budžeta. Nadalje, mislim da su politički odnosi uravnoteženi, mnogo normalniji i fokusirani na probleme, na zadatak, a ne jedan na drugoga i što se tiče državnog i pokrajinskog nivoa, ali i nekih lokalnih nivoa gde ima dodirnih tačaka. Mislim da to takođe treba podvući kao nešto što je dobro. Dobro je što se budžet i u ovoj godini fokusirao na ključne stvari, na poljoprivredu u najširem smislu, zdravstvo, obrazovanje i stvaranje privrednog ambijenta za otvaranje novih pogona za zapošljavanje. Veoma su dragocena ulaganja u zdravstvo zbog toga što je to oblast koja svakoga tangira, i tu je bio i u tehničkom i tehnološkom smislu najveći zaostatak.

Kakvu godinu beležite kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara?

– Tešku radnu godinu. Učestvovali smo na dvoje izbora: za mađarski parlament i za Mađarski nacionalni savet. Sumirajući godinu, treba da podvučem da su se kroz te izbore stvorile pretpostavke za kontinuitet. Pre svega mislim na kontinuitet u nastavljanju procesa očuvanja vrednosti koje su se iskristalisale u prethodnom periodu. To je važnije od broja osvojenih mandata. Što se tiče parlamentarnih izbora u Mađarskoj, nama je bilo strateški važno, i zbog strateškog partnerstva i zbog ostalih stvari, da politička opcija na čijem je čelu predsednik Orban bude u poziciji da nastavi. Mislim da je to od interesa za mađarsku zajednicu u Vojvodini i za Srbiju kao susednu državu.

Eržebet Marjanov