Интервју, Владимир Галић: Граде се пречистачи у три општине

О томе сведочи чињеница да је у покрајинском буџету за заштиту животне средине први пут издвојено више од милијарду динара и да ће се ове године изградити пречистачи отпадних вода у Бачкој Тополи, Малом Иђошу и Темерину.

Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић у интервјуу за „Дневник” наводи да се само мали број локалних самоуправа у Војводини може похвалити да има одговарајуће пречистаче отпадних вода.

Према позитивној законској регулативи, локалне самоуправе су дужне да до 2034. године изграде пречистаче, док су фабрике на територији локалне самоуправе које испуштају своју отпадну воду у канал или реку где одлази и комунална отпадна вода, дужне да изгради свој пречистач до 2025, односно до 2020. године, уколико фабрика подлеже издавању такозваних интегрисаних дозвола, објашњава Галић.

Због чега је одређен тако дугачак рок?

Зато што су пречистачи отпадних вода изузетно скупи. Да би неко уредио пречистач, најпре мора да уреди канализациони систем за одређена насељена места. Тек када се то реши, има смисла да се уреди пречистач који, у зависности од тога да ли има само линију воде или има и линију муља, кошта између 700.000 и милион евра на 5.000 становника. Војводина има више од два милиона становника. Да ли мислите да држава Србија или Аутономна покрајина располаже с толико пара да може то да реши сад и одмах? 

Шта је закључила Европска комисија, која је у Србији сагледала стање о животној средини?

Констатовала је да су српских закони усклађени са законима Европске уније око 50 одсто, али да је имплементација испод 20 одсто. То није зато што ми то тако хоћемо, него зато што једноставно немамо новца да имплементација буде боља. Нисмо богата држава, попут Шведске, Норвешке или Немачке, које то себи могу да дозволе овог тренутка. Морамо да имамо одређене приоритете и да се крећемо у границама buyеta и новца којим располажемо. Здравство јесте приоритет јер се ради о животу људи. Подсетићу вас да смо пре две и по године, када је Српска напредна странка преузела власт у Војводини, имали само једну ангио-салу. Сада их имамо осам, а наредног месеца ће у Војводини прорадити и девета. Покрајина је уложила и улаже много у опремање и реконструкцију здравствених установа. Примера ради, само је у болницу у Кикинди, из које сам пореклом, уложено 90 милиона динара у протекле две године. Дакле, морамо да имамо одређене приоритете и морамо да се крећемо у границама буџета. И то не кажем само за Војводину него и за локалне самоуправе и Републику Србију. Овде се уопште више не ради о томе ко је коме колико пара дао јер у свим пројектима учествујемо заједно...

Владимир Галић каже и да је пројекат чишћења Великог бачког канала дошао у трећу, последњу фазу.

Пре тога смо морали да урадимо канализациони систем за Црвенку и Кулу, за то су новац, осим локалне самоуправе, дале Покрајинска влада и Република Србија, истиче.

Објашњава да је трећа фаза најсложенији део пројекта јер се односи на вађење и третман контаминираног муља из канала, што је и крајњи циљ. Чишћење канала се припрема кроз PPF 8 програм који финансира Европска унија, која ће пружати помоћ и за израду техничке документације за вађење, третман и коначно одлагање више од 400.000 кубних метара муља у дужини од шест километара који пролази кроз градску зону Врбаса.

У Војводини је горући проблем загађеност реке Криваје на територији Бачке Тополе, односно Малог Иђоша, из које се шири несносан смрад. Шта ће бити с Кривајом?

Један од заједничких пројеката Владе Републике Србије, Покрајинске владе и јединице локалне самоуправе је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода насеља Бачка Топола и централног пречистача отпадних вода насеља Мали Иђош. То је на последњој заједничкој седници Републике Србије и Покрајинске владе означено као један од приоритета који мора да се ради. Проблем Криваје су три привредна субјекта: „Жибел”, „Топико” и Индустрија меса „Топола”. Локално јавно комунално предузеће више неће бити проблем јер када се ради о комуналним отпадним водама, ми ћемо посао завршити, док су привредни субјекти дужни да својим новцем изграде пречистач за своје фабрике до 2025. односно до 2020. године. У општини Србобран радимо простројење за пречишћавање отпадних вода, а у општини Темерин систем за управљање отпадним водама. Покрајинска влада је изразила спремност да с Владом Републике Србије и Министарством заштите животне средине и локалном самоуправом учествујемо у реализацији пројекта и у Темерину. Значи, сва три пројекта радимо заједно.

Кад почиње рад на тим пречистачима?

Ове године. То су општине које имају одговарајућу пројектну документацију. Прошле године сам лично послао захтев свим локалним самоуправама у Војводини да доставе документацију о пречистачима отпадних вода. Ко је доставио документацију – ми смо кренули да радимо и проналазимо новац јер су пречистачи изузетно скупи.

Ержебет Марјанов