Intervju, Vladimir Galić: Grade se prečistači u tri opštine

O tome svedoči činjenica da je u pokrajinskom budžetu za zaštitu životne sredine prvi put izdvojeno više od milijardu dinara i da će se ove godine izgraditi prečistači otpadnih voda u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu i Temerinu.

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić u intervjuu za „Dnevnik” navodi da se samo mali broj lokalnih samouprava u Vojvodini može pohvaliti da ima odgovarajuće prečistače otpadnih voda.

Prema pozitivnoj zakonskoj regulativi, lokalne samouprave su dužne da do 2034. godine izgrade prečistače, dok su fabrike na teritoriji lokalne samouprave koje ispuštaju svoju otpadnu vodu u kanal ili reku gde odlazi i komunalna otpadna voda, dužne da izgradi svoj prečistač do 2025, odnosno do 2020. godine, ukoliko fabrika podleže izdavanju takozvanih integrisanih dozvola, objašnjava Galić.

Zbog čega je određen tako dugačak rok?

Zato što su prečistači otpadnih voda izuzetno skupi. Da bi neko uredio prečistač, najpre mora da uredi kanalizacioni sistem za određena naseljena mesta. Tek kada se to reši, ima smisla da se uredi prečistač koji, u zavisnosti od toga da li ima samo liniju vode ili ima i liniju mulja, košta između 700.000 i milion evra na 5.000 stanovnika. Vojvodina ima više od dva miliona stanovnika. Da li mislite da država Srbija ili Autonomna pokrajina raspolaže s toliko para da može to da reši sad i odmah? 

Šta je zaključila Evropska komisija, koja je u Srbiji sagledala stanje o životnoj sredini?

Konstatovala je da su srpskih zakoni usklađeni sa zakonima Evropske unije oko 50 odsto, ali da je implementacija ispod 20 odsto. To nije zato što mi to tako hoćemo, nego zato što jednostavno nemamo novca da implementacija bude bolja. Nismo bogata država, poput Švedske, Norveške ili Nemačke, koje to sebi mogu da dozvole ovog trenutka. Moramo da imamo određene prioritete i da se krećemo u granicama buyeta i novca kojim raspolažemo. Zdravstvo jeste prioritet jer se radi o životu ljudi. Podsetiću vas da smo pre dve i po godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Vojvodini, imali samo jednu angio-salu. Sada ih imamo osam, a narednog meseca će u Vojvodini proraditi i deveta. Pokrajina je uložila i ulaže mnogo u opremanje i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova. Primera radi, samo je u bolnicu u Kikindi, iz koje sam poreklom, uloženo 90 miliona dinara u protekle dve godine. Dakle, moramo da imamo određene prioritete i moramo da se krećemo u granicama budžeta. I to ne kažem samo za Vojvodinu nego i za lokalne samouprave i Republiku Srbiju. Ovde se uopšte više ne radi o tome ko je kome koliko para dao jer u svim projektima učestvujemo zajedno...

Vladimir Galić kaže i da je projekat čišćenja Velikog bačkog kanala došao u treću, poslednju fazu.

Pre toga smo morali da uradimo kanalizacioni sistem za Crvenku i Kulu, za to su novac, osim lokalne samouprave, dale Pokrajinska vlada i Republika Srbija, ističe.

Objašnjava da je treća faza najsloženiji deo projekta jer se odnosi na vađenje i tretman kontaminiranog mulja iz kanala, što je i krajnji cilj. Čišćenje kanala se priprema kroz PPF 8 program koji finansira Evropska unija, koja će pružati pomoć i za izradu tehničke dokumentacije za vađenje, tretman i konačno odlaganje više od 400.000 kubnih metara mulja u dužini od šest kilometara koji prolazi kroz gradsku zonu Vrbasa.

U Vojvodini je gorući problem zagađenost reke Krivaje na teritoriji Bačke Topole, odnosno Malog Iđoša, iz koje se širi nesnosan smrad. Šta će biti s Krivajom?

Jedan od zajedničkih projekata Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade i jedinice lokalne samouprave je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda naselja Bačka Topola i centralnog prečistača otpadnih voda naselja Mali Iđoš. To je na poslednjoj zajedničkoj sednici Republike Srbije i Pokrajinske vlade označeno kao jedan od prioriteta koji mora da se radi. Problem Krivaje su tri privredna subjekta: „Žibel”, „Topiko” i Industrija mesa „Topola”. Lokalno javno komunalno preduzeće više neće biti problem jer kada se radi o komunalnim otpadnim vodama, mi ćemo posao završiti, dok su privredni subjekti dužni da svojim novcem izgrade prečistač za svoje fabrike do 2025. odnosno do 2020. godine. U opštini Srbobran radimo prostrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a u opštini Temerin sistem za upravljanje otpadnim vodama. Pokrajinska vlada je izrazila spremnost da s Vladom Republike Srbije i Ministarstvom zaštite životne sredine i lokalnom samoupravom učestvujemo u realizaciji projekta i u Temerinu. Znači, sva tri projekta radimo zajedno.

Kad počinje rad na tim prečistačima?

Ove godine. To su opštine koje imaju odgovarajuću projektnu dokumentaciju. Prošle godine sam lično poslao zahtev svim lokalnim samoupravama u Vojvodini da dostave dokumentaciju o prečistačima otpadnih voda. Ko je dostavio dokumentaciju – mi smo krenuli da radimo i pronalazimo novac jer su prečistači izuzetno skupi.

Eržebet Marjanov