ИНТЕРВЈУ МАЈА ГОЈКОВИЋ ЗА "ДНЕВНИК" Сто капиталних пројеката ове године

Са по­но­сом ис­ти­че да је пр­ва пред­сед­ни­ца Ко­ми­си­је за Хи­лан­дар, ко­ја је ус­по­ста­вље­на по­себ­ним за­ко­ном усво­је­ним пре две го­ди­не на ин­ци­ја­ти­ву пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа. Са­ста­нак, ко­ји се од­ви­ја јед­ном го­ди­шње, би­ће одр­жан у ма­на­сти­ру Ка­ко­во, бли­зу лу­ке Ура­но­по­лис ода­кле по­ла­зе тра­јек­ти за Све­ту Го­ру. У раз­го­во­ру за „Днев­ник” ис­ти­че да ни­је у пи­та­њу са­мо об­но­ва све­га што је уни­ште­но  у ве­ли­ком по­жа­ру, ко­ја је прак­тич­но за­вр­ше­на, већ да ће би­ти ре­чи и о об­но­ви и адап­та­ци­ји чи­та­ве ин­фра­струк­ту­ре на Хи­лан­да­ру. 

- Ва­жно је да је др­жа­ва за­ко­ном обез­бе­ди­ла стал­ну бри­гу о Хи­лан­да­ру и ви­ше не мо­гу би­ти до­ве­де­на  у пи­та­ње ве­ли­ка го­ди­шња ула­га­ња за по­тре­бе одр­жа­ва­ња овог кул­тур­ног до­бра, од из­у­зет­ног зна­ча­ја за на­шу др­жа­ву - на­гла­ша­ва Гој­ко­вић, у су­срет од­ла­ску чла­но­ва Ко­ми­си­је у јед­но од нај­зна­чај­ни­јих ду­хов­них и кул­тур­них сре­ди­шта срп­ског на­ро­да.

Ка­ко на­пре­ду­ју про­јек­ти ве­за­ни за об­но­ву Срем­ских Кар­ло­ва­ца, да ли сте за­до­вољ­ни до­са­да­шњим тем­пом?

- На ин­ци­ја­ти­ву пред­сед­ни­ка По­кра­јин­ске вла­де Иго­ра Ми­ро­ви­ћа до­нет је за­кон о по­себ­ној бри­зи и раз­во­ју Срем­ских Кар­ло­ва­ца. Ми­слим да су ту По­кра­јин­ска вла­да и Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре нај­ак­тив­ни­ји, а раз­ми­шља­мо о још не­кој фор­ми, по­себ­ном те­лу ко­је би се ба­ви­ло пре све­га спро­во­ђе­њем про­је­ка­та и до­брих иде­ја ко­је има­мо. Ка­да да­нас оде­те у Срем­ске Кар­лов­це ви­ди­те ко­ли­ко је уло­же­но тру­да, на­по­ра и сред­ста­ва да би се ре­но­ви­ра­ле фа­са­де ко­је се на­ла­зе у цен­трал­ном, мо­жда и нај­леп­шем де­лу оп­шти­не, ко­ји при­вла­чи број­не до­ма­ће и стра­не ту­ри­сте. Про­гра­мом за 2023. смо опре­де­ли­ли ве­ли­ка сред­ства, па се на­дам да ће Срем­ски Кар­лов­ци уско­ро спро­ве­сти јав­ну на­бав­ку за идеј­но ре­ше­ње и про­је­кат за ве­ли­ки мул­ти­функ­ци­о­нал­ни дом кул­ту­ре. Са­да све за­ви­си од ве­шти­не и ви­спре­но­сти, на­рав­но  уз на­шу по­моћ, оп­штин­ске вла­сти да до­би­је­мо за не­ких по­ла го­ди­не то идеј­но ре­ше­ње, да га при­ка­же­мо гра­ђа­ни­ма и да иду­ће го­ди­не кре­не­мо у из­град­њу. На­ја­вље­но је и да ће би­ста по­све­ће­на ака­де­ми­ку Де­ја­ну Ме­да­ко­ви­ћу, што је та­ко­ђе фи­нан­си­ра­ло Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре, би­ти по­ста­вље­на у Срем­ских Кар­лов­ци­ма, 7. ју­ла. Че­ка­мо по­зив ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра и са за­довљством ће­мо је от­кри­ти.

СНС је до­би­ла но­вог пред­сед­ни­ка, да ли је ен­ту­зи­ја­зам у стран­ци остао исти и шта ми­сли­те о Ву­чи­ће­вој иде­ји да се фор­ми­ра По­крет за на­род и др­жа­ву?

- Пот­пу­но смо је­дин­стве­ни и при­хва­ти­ли смо на јед­но­гла­сно на скуп­шти­ни стран­ке пред­лог са­да већ бив­шег ли­де­ра СНС, а пред­сед­ни­ка др­жа­ве Алек­сан­дра Ву­чи­ћа да но­ви пред­сед­ник пар­ти­је бу­де Ми­лош Ву­че­вић. На­ста­вља­мо да ра­ди­мо као је­дан тим, убе­ђе­ни да смо оправ­да­ли по­ве­ре­ње гра­ђа­на ко­је су нам да­ли на из­бо­ри­ма, да спро­во­ди­мо по­ли­ти­ку на­прет­ка у свим обла­сти­ма. Не­ка­да смо би­ли на­род ко­ји је ве­ро­вао ис­кљу­чи­во у успе­хе на­ших спор­ти­ста, а да­нас смо све­до­ци да Ср­би­ја јед­на­ко сла­ви по­бе­де у еко­но­ми­ји, умет­но­сти. По­след­ња ве­ли­ка по­бе­да ко­ју смо сви про­сла­ви­ли и по­ру­ке че­сти­та­ња ишле су сва­ко­ме од нас је ве­ли­ка по­бе­да на­ше др­жа­ве што смо до­би­ли Екс­по 2027. Уз по­ли­ти­ку ко­ју спро­во­ди пред­сед­ник др­жа­ве и Вла­да Ср­би­је по­ста­ли смо зе­мља по­бед­ни­ка на свим по­љи­ма. Оче­ку­јем да СНС на­ста­ви још сна­жни­је са но­вом енер­ги­јом, а Ву­чић је сам ре­као да оста­је у стран­ци, ко­ја је из­бор ње­го­вог жи­во­та и он да­је ве­ли­ки за­ма­јац да­љем ра­ду. У овим вре­ме­ни­ма иза­зо­ва пред ко­ји­ма се на­ла­зи­мо, не са­мо у Ср­би­ји, већ и у ре­ги­о­ну, По­крет за на­род и др­жа­ву је јед­на по­ли­тич­ка нео­п­ход­ност. То је иде­ја ује­ди­ње­ња и сло­ге љу­ди, за­јед­нич­ке енер­ги­је да Ср­би­ја на­ста­ви да по­бе­ђу­је на свим по­љи­ма и СНС ће би­ти део и те при­че. 

Ове го­ди­не ва­ше ми­ни­стар­ство ре­а­ли­зо­ва­ло је низ зна­чај­них, но­вих про­је­ка­та, шта је оста­ло још да се од­ра­ди до кра­ја 2023.го­ди­не ? 

- Глав­на по­ли­ти­ка мин­стар­ства кул­ту­ре је она ко­ја пра­ти смер­ни­це де­ло­ва­ња Вла­де Ср­би­је, а то је сва­ка­ко су­штин­ска де­цен­тра­ли­за­ци­ја, па као што се пра­ве до­бри пу­те­ви, бол­ни­це, рав­но­мер­но рас­по­ре­ђу­је ин­ве­сти­ра­ње и из­град­ња фа­бри­ка та­ко и ми ула­же­мо у ин­фра­струк­ту­ре про­јек­те, на­ме­ње­не кул­ту­ри. Је­дан од нај­ва­жни­јих про­је­ка­та зо­ве се „Гра­до­ви у фо­ку­су”, а реч је о кон­кур­су ко­ји се рас­пи­су­је ре­дов­но од 2016. У  по­след­ње три го­ди­не од ка­да сам ми­ни­стар­ка кул­ту­ре знат­но ви­ше сред­ста­ва се ула­же, го­ди­шње 350 ми­ли­о­на ди­на­ра. До са­да је  по­диг­ну­то, адап­ти­ра­но, ре­кон­стру­и­са­но 78 но­вих обје­ка­та ис­кљу­чи­во на­ме­ње­них кул­ту­ри. То су мул­ти­функ­ци­о­нал­ни кул­тур­ни цен­три, не­ка­да­шњи до­мо­ви кул­ту­ре ко­ји су се на­ла­зи­ли у очај­ном ста­њу, по­што се од до­ба бив­ше Ју­го­сла­ви­је ка­да су се гра­ди­ли, то све об­ру­ши­ло. Ове го­ди­не из­дво­је­но  је но­вих 350 ми­ли­о­на ди­на­ра за 33 гра­да и оп­шти­не у Ср­би­ји, па ће­мо на кра­ју го­ди­не мо­ћи да се по­хва­ли­мо са 100 ка­пи­тал­них про­је­ка­та у кул­ту­ри, што је им­по­зан­тан број на­кон ве­ли­ког за­сто­ја у ин­фра­струк­тур­ним ула­га­њи­ма у прет­ход­ним де­це­ни­ја­ма. Са те­ри­то­ри­је АПВ, ове го­ди­не сред­ства да об­но­ве и ре­кон­стру­и­шу објек­ти кул­ту­ре у окви­ру овог про­гра­ма до­би­ли су Ка­њи­жа, Ки­кин­да, Ин­ђи­ја, Ру­ма, Вр­бас и Срем­ски Кар­лов­ци.

Да ли ће ва­ше ми­ни­стар­ство има­ти уло­гу у при­пре­ма­ма за Екс­по 2027?

- Би­ли смо у рад­ном ти­му ко­ји је из­во­је­вао ову ве­ли­чан­стве­ну по­бе­ду и да­ли свој до­при­нос, јер жи­ри ко­ји је од­лу­чи­вао бо­ра­вио је у Бе­о­гра­ду и об­ли­ла­зио уста­но­ве кул­ту­ре. Би­ли смо и у Па­ри­зу ка­да се пред­ста­вљао наш тим и на­ша по­бе­да је још ве­ћа и ве­ли­чан­стве­ни­ја јер је кон­ку­рен­ци­ја би­ла оштра и ве­о­ма до­бро при­пре­мље­на. Та­ко да смо ми не­рас­ки­ди­ви део ти­ма ко­ји ће при­пре­ма­ти Бе­о­град за Екс­по 2027. То је за­и­ста ве­ли­ка са­јам­ска при­пред­ба на ко­јој ће уче­ство­ва­тио цео свет и тре­ба при­ка­за­ти све по­тен­ци­ја­ле и еко­ном­ске, на­уч­не, ино­ва­тив­не, кул­тур­не, ту­ри­стич­ке. По­у­че­ни ис­ку­ством из ве­ли­ког Екс­па у Ду­ба­и­ју, па­ви­љо­ни­ма ко­је сам у ве­ли­кој ме­ри об­и­шла, све зе­мље све­та су обра­ти­ле ве­ли­ку па­жњу на сег­мент кул­ту­ре. За­то ће би­ти по­треб­но при­пре­ми­ти уста­но­ве кул­ту­ре за пред­ста­вља­ње Бе­о­гра­да и Ср­би­је у нај­бо­љем мо­гу­ћем све­тлу, јер онај ути­сак ко­ји се та­да по­не­се не мо­же би­ти за­ме­њен ни са чим. 

- По­чет­ком ове го­ди­не осно­ва­но је не­што но­во - Жен­ски му­зеј, ко­ји је са­да у окви­ру Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је, али смо на­шли обје­кат ко­ји ће пот­пу­но за­до­во­љи­ти на­ме­ну. Хва­та­мо ко­рак са све­том и же­ли­мо да ис­так­не­мо уло­гу же­на у раз­во­ју на­ше кул­ту­ре. Ка­да би­сте узе­ли не­ки уџ­бе­ник исто­ри­је умет­но­сти и про­ба­ли да ис­трг­не­те стра­ни­це о же­на­ма ко­је су би­ле зна­ме­ни­те, или оста­ви­ле тра­га у овој обла­сти, ви­де­ли би­сте да би књи­га би­ла знат­но  оште­ће­на. За­то по­себ­ну па­жњу тре­ба по­све­ти­ти жен­ском ства­ра­ла­штву.  У же­љи да при­бли­жи­мо кул­ту­ру нај­мла­ђи­ма про­на­шли смо про­стор за из­град­њу де­чи­јег му­зе­ја. То је про­је­кат  ко­ји се са­да за­вр­ша­ва има ин­тер­ак­ти­ви при­сту­па. У јед­ној европ­ској др­жа­ви, ко­ја нам је узор, по­сто­ји чи­тав кварт му­зе­ја, а нај­по­се­ће­ни­ји  им је упра­во му­зеј за де­цу, јер је на­пра­вљен до­бар спој кул­ту­ре и обра­зо­ва­ња, па су све шко­ле оба­ве­зне да га јед­ном го­ди­шње по­се­те. То­ме и ми те­жи­мо а има про­сто­ра да се на­пра­ви јед­на сце­на ко­ја би за­до­во­љи­ла по­тре­бе не са­мо нај­мла­ђих, не­го и ти­неј­џе­ра. По­треб­но је и код нас на­пра­ви­ти чвр­шћу ве­зу кул­ту­ре и обра­зо­ва­ња, ми­слим да је то не­рас­ки­ди­во- ис­ти­че Ма­ја Гој­ко­вић. 

Уго­сти­ли сте мно­ге хо­ли­вуд­ске зве­зде, ко­је су по­хвал­но го­во­ри­ле о Ср­би­ји, док са дру­ге стра­не део на­шег глу­ми­шта же­сто­ко кри­ти­ку­је власт. По­зва­ли сте на раз­го­вор, али не на ули­ци, да ли се не­ко ода­звао?

- Сва­ко има пра­во на сво­је ми­шље­ње, на став и од­нос пре­ма вла­сти и ту за­и­ста ни­ко ни­ко­ме не­ма шта да за­ме­ри. Али сма­трам да ули­ца не до­но­си ни­ка­ква ре­ше­ња и ни­ка­да ни­ко­ме ни­је ни­шта до­бро до­не­ла. На ули­ци од ве­ли­ких па­ро­ла и увре­да ко­је се из­но­се на ра­чун свих нас из вла­де, ко­ју су гра­ђа­ни иза­бра­ли ле­гал­но и ле­ги­тим­но на из­бо­ри­ма, не мо­же мно­го да се чу­је, ни­ти мо­же до­ћи до ди­ја­ло­га. За­то сам ви­ше пу­та по­зва­ла све љу­де ко­ји се ба­ве кул­ту­ром у овој др­жа­ви да до­ђу у ми­ни­стар­ство на јед­нак на­чин као што су до­ла­зи­ли до пре не­ки дан или не­де­љу и да раз­го­ва­ра­мо о свим пи­та­њи­ма и про­бле­ми­ма, ко­ји су ве­за­ни за функ­ци­о­ни­са­ње уста­но­ва кул­ту­ре. Пред­став­ни­ци Асо­ци­ја­ци­је не­за­ви­сне кул­тур­не сце­не су до­шли, раз­го­ва­ра­ли смо, тра­жи­ли су да им пи­сме­но од­го­во­ри­мо на њи­хо­ве пред­ло­ге и при­мед­бе што смо ми и учи­ни­ли. Исти­не ра­ди, они су и пре на­ших од­го­во­ра по­но­во има­ли скуп где су се увре­дљи­во обра­ћа­ли на ра­чун ми­ни­стра кул­ту­ре, али сто љу­ди, сто ћу­ди, бит­но је да је до не­ког ди­ја­ло­га до­шло. По­зи­вам и оста­ле, сва­ко­днев­но се не­ко обра­ћа ми­ни­стар­ству, тра­жи са­стан­ке тру­ди­мо се да удо­во­љи­мо сви­ма. Ју­че смо, на при­мер, раз­го­ва­ра­ли са свим де­ка­ни­ма умет­нич­ких фа­кул­те­та о про­бле­ми­ма на ко­је њи­хо­ве уста­но­ве на­и­ла­зе. Сва­ко ко има до­бру на­ме­ру и же­ли су­штин­ски ди­ја­лог до­бро­до­шао је. Би­ла сам пред­мет на­па­да са­мо за­то што сам у јед­ном тре­нут­ку ра­ди исти­ни­тог ин­фор­ми­са­ња из­не­ла по­дат­ке ко­ли­ко вла­да др­жа­ва ула­же у филм­ску ин­ду­стри­ју, за по­моћ филм­ским рад­ни­ци­ма. До 2012. го­ди­не сред­ства Филм­ском цен­тру Ср­би­је су би­ла мар­ги­нал­на у од­но­су на да­на­шњих ми­ли­јар­ду и три­ста ми­ли­о­на, или ми­ли­јар­ду и осам­сто ко­ли­ко се из­два­ја за под­сти­ца­је филм­ској и ауди­о­ви­зу­ел­ној умет­но­сти. Не ви­дим шта је про­бле­ма­тич­но да гра­ђа­ни зна­ју ко­ли­ко кроз buyеt по­ма­жу филм­ску умет­ност. А ја сам због из­но­ше­ња исти­не до­би­ла и ту­жбу.

Ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те зах­тев де­ла опо­зи­ци­је да се фор­ми­ра пре­ла­зна вла­да?

- Скуп­шти­на је ме­сто где тре­ба да се де­ба­ту­је о ра­ду вла­де. На­рав­но по­жељ­но је да то бу­де без увре­да, ети­ке­ти­ра­ња, већ са ар­гу­мет­ни­ма шта ни­је до­бро у ра­ду не­ког ми­ни­стра, али и да се смог­не сна­ге и да се ка­же шта је до­бро и шта је знат­но бо­ље и дру­га­чи­је у од­но­су на пе­ри­од до 2012. Али пред­лог да се на­пра­ви не­ка­ква пре­ла­зна вла­да ни у јед­ном де­мо­крат­ском дру­штву ни­је до­бро­до­шао и ни­је при­хва­тљив. Власт се у сва­кој де­мо­кра­та­ској др­жа­ви ме­ња ис­кљу­чи­во на из­бо­ри­ма. Ако не­ко твр­ди да има ве­ли­ку по­др­шку гра­ђа­на и бо­љу по­ли­ти­ку од оне ко­ју во­ди Вла­да Ср­би­је, СНС и пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић тре­ба да иза­ђе на из­бо­ре на свим ни­во­и­ма. Сва­ка­ко нам уско­ро сле­де ре­дов­ни из­бо­ри за ло­кал­ни и по­кра­јин­ски ни­во вла­сти, а ми смо спрем­ни да иза­ђе­мо на из­бо­ре и на ре­пу­блич­ком ни­воу. А до­ћи на власт пу­тем ули­це, не­ке ло­ше фил­мо­ве не во­лим да гле­дам по­но­во, о не­ка­квим из­ну­ђе­ним вла­да­ма при­вре­ме­ним, по­вре­ме­ним где су спо­је­не ба­бе и жа­бе. Ми има­мо ле­гал­ну и ле­ги­тим­но иза­бра­ну вла­ду, а сле­де­ћу мо­же­мо да до­би­је­мо са­мо на­кон из­бо­ра. Дра­жа­ва је ста­бил­на са­мо кад има вла­ду иза­бра­ну од стра­не гра­ђа­на Ср­би­је. 

Све­тла­на Стан­ко­вић