Идеја „Мини – Шенгена“ потекла с Петроварадинске тврђаве
Споразуми које су 4. септембра у Белој кући у Вашингтону, у присуству председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа потписали председник Србије Александар Вучић и премијер косовске владе Авдулах Хоти садрже много заједничких ствари везаних за нормализацију односа Београда и Приштине, а једна од њих је да ће се обе стране придружити „Мини-Шенген зони“, коју су Србија, Албанија и Северна Македонија најавиле у октобру 2019. године, “и у потпуности искористити предности које она пружа”.
Такође две стране обавезале су се да ће да признају дипломе и професионалне сертификате, што је уједно и једна од тачака унете у документу “Мини-Шенген зоне”.
Ова идеја и први документ, оживела је управо у Новом Саду 10. октобра прошле године на трилатералном састанку лидера Србије, Албаније и Северне Македоније одржаном на Петроварадинској тврђави.
Из тог сусрета Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме, и Северне Македоније Зорана Заева произашла је Декларација о успостављању слободног протока људи, робе, услуга и капитала на Западном Балкану, уз заједничку одлуку да ће лидери три суседне државе радити на унапређењу регионалне сарадње, у циљу већег привредног раста, привлачења инвестиција и подизања квалитета живота грађана.
Потписници овог документа у међународним круговима прозваног као “Мали Шенген”, наводе да су свесни одговорности обликовања судбина својих земаља, посвећени јачању мира, једнакости, владавине права и просперитета за садашње и наредне генерације у југоисточној Европи.
Са тог скупа у Новом Саду упућен је позив свим лидерима на Западном Балкану да се придруже њиховим напорима, препознајуцћи значај заједничке европске перспективе и посвећеност међусобној подршци, поштовању и помоћи на европском путу.
Као први корак, наводи се опредељење да се укину граничне контроле и друге препреке слободном кретању у региону, што је пре могуће и не касније од 2021. године.
Према подацима Светске банке, камиони троше скоро 26 милиона сати годишње на граничним прелазима на Западном Балкану, што показује да постоји простор за значајно побољшање тренутних приступа који чине да су економије спорије и скупље да би биле конкурентне на глобалном нивоу.
„Људи ће бити у могућности да путују широм региона са важећом личном картом. Они би требало да буду у могућности да се запосле било где у региону, и обављају посао за који су квалификовани у било ком делу региона. Дипломе би требало да буду признате у целом региону”, наводи се у декларацији.
Додаје се и да ће се интензивирати сарадња против прекограничног организованог криминала и да ће се залагати за помоћ једни другима у одговору на хитне случајеве, као што су елементарне непогоде.
У декларацији се изражава спремност да се учврсти регионална сарадња, како би регион повећао економски раст, смањио незапосленост, савладао илегалне миграције, борио против међународног организованог криминала и побољшао социјалну заштиту, али и повећао трговину, инвестиције и запосленост на простору западнобалканске шесторке.
Регионална економска зона требало би да буде заснована на пуној инклузивности и на принципима четири фундаменталне слободе у ЕУ: слободе кретања роба, услуга, људи и капитала, а ослањајући се на обавезе које су земље у региону већ преузеле, уључујући и обавезе у оквиру ЦЕФТА споразума, Светске трогивинске организације, као и МАП РЕА и друге.
Они су поздравили досадашњи напредак, заснован на четири стуба: трговини, инвестицијама, мобилности и дигиталној интеграцији.
Узимајући у обзир и споразуме о стабилизацији и придруживању Србије, Албаније и Северне Македоније са Европском унијом, као и обавезе које произилазе из европске стратегији о кредибилној перспективи проширења ЕУ на Западни Балкан из 2018. године, потписници наводе да имају намеру да продубе регионалну економску сарадњу на Западном Балкану.
Констатује се да је неопходан активнији и креативнији приступ протоку робе и капитала, кретању људи и прекограничној сарадњи, као и интеграцији услуга и рада.
„Лидери региона морају да преузму одговорност да креирају будућност региона и покрену политике које имају за циљ да осигурају слободно кретање људи и капитала. То је кључно, не само када је реч о бољој интеграцији региона, већ и када је реч о подстреку свеукупног развоја широм Западног Балкана, у целини”, наводи се у Декларацији.
Додаје се да се процес европских интеграција преплиће са процесом регионалне сарадње јер сви из западнобалканске шесторке стреме чланству у ЕУ.
У декларацији се наводи и да западнобалкански лидери морају да поступају у складу са новим политичким и економским амбијентом у региону, те да велика већина грађана западног Балкана верује да регионална сарадња може позитивно да допринесе њиховим економијама.
Овај подухват ће повезати готово 20 милиона људи и ујединити тржиште унапређујући животни стандард широм региона, обезбеђујући прилике за грађане и припремајући читав регион за будуће чланство у ЕУ, наводи се у декларацији.
„Овај пројекат црпи инспирацију из постојећих и успешних модела отворених региона као што су Бенелукс и Нордијски регион. Крајњи циљ овог подухвата је да примени неке од тих најбољих пракси које ће коначно срушити царинске баријере на нашим границама и омогућити слободно кретање људи, робе и услуга на Балкану”, наводи се у документу.
– Многи ће наш састанак овде у Новом Саду, познатом по духу толеранције, да назову револуционарним – нагласио је након птописивања Декларације председник Србије. Александар Вучић. – Ја нисам спреман да користим такве речи, али мислим да је састанак од изузетног значаја за наше три земље. За Србију несумњиво.
Он је додао да је то шанса за цео регион – да буде уважаванији у међународним односима, али и да треба да обезбеди значајан развој земаља потписница декларације.
А. Савановић
