Ideja „Mini – Šengena“ potekla s Petrovaradinske tvrđave
Sporazumi koje su 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu, u prisustvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer kosovske vlade Avdulah Hoti sadrže mnogo zajedničkih stvari vezanih za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a jedna od njih je da će se obe strane pridružiti „Mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019. godine, “i u potpunosti iskoristiti prednosti koje ona pruža”.
Takođe dve strane obavezale su se da će da priznaju diplome i profesionalne sertifikate, što je ujedno i jedna od tačaka unete u dokumentu “Mini-Šengen zone”.
Ova ideja i prvi dokument, oživela je upravo u Novom Sadu 10. oktobra prošle godine na trilateralnom sastanku lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije održanom na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Iz tog susreta Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, i Severne Makedonije Zorana Zaeva proizašla je Deklaracija o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu, uz zajedničku odluku da će lideri tri susedne države raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.
Potpisnici ovog dokumenta u međunarodnim krugovima prozvanog kao “Mali Šengen”, navode da su svesni odgovornosti oblikovanja sudbina svojih zemalja, posvećeni jačanju mira, jednakosti, vladavine prava i prosperiteta za sadašnje i naredne generacije u jugoistočnoj Evropi.
Sa tog skupa u Novom Sadu upućen je poziv svim liderima na Zapadnom Balkanu da se pridruže njihovim naporima, prepoznajucći značaj zajedničke evropske perspektive i posvećenost međusobnoj podršci, poštovanju i pomoći na evropskom putu.
Kao prvi korak, navodi se opredeljenje da se ukinu granične kontrole i druge prepreke slobodnom kretanju u regionu, što je pre moguće i ne kasnije od 2021. godine.
Prema podacima Svetske banke, kamioni troše skoro 26 miliona sati godišnje na graničnim prelazima na Zapadnom Balkanu, što pokazuje da postoji prostor za značajno poboljšanje trenutnih pristupa koji čine da su ekonomije sporije i skuplje da bi bile konkurentne na globalnom nivou.
„Ljudi će biti u mogućnosti da putuju širom regiona sa važećom ličnom kartom. Oni bi trebalo da budu u mogućnosti da se zaposle bilo gde u regionu, i obavljaju posao za koji su kvalifikovani u bilo kom delu regiona. Diplome bi trebalo da budu priznate u celom regionu”, navodi se u deklaraciji.
Dodaje se i da će se intenzivirati saradnja protiv prekograničnog organizovanog kriminala i da će se zalagati za pomoć jedni drugima u odgovoru na hitne slučajeve, kao što su elementarne nepogode.
U deklaraciji se izražava spremnost da se učvrsti regionalna saradnja, kako bi region povećao ekonomski rast, smanjio nezaposlenost, savladao ilegalne migracije, borio protiv međunarodnog organizovanog kriminala i poboljšao socijalnu zaštitu, ali i povećao trgovinu, investicije i zaposlenost na prostoru zapadnobalkanske šestorke.
Regionalna ekonomska zona trebalo bi da bude zasnovana na punoj inkluzivnosti i na principima četiri fundamentalne slobode u EU: slobode kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala, a oslanjajući se na obaveze koje su zemlje u regionu već preuzele, uljučujući i obaveze u okviru CEFTA sporazuma, Svetske trogivinske organizacije, kao i MAP REA i druge.
Oni su pozdravili dosadašnji napredak, zasnovan na četiri stuba: trgovini, investicijama, mobilnosti i digitalnoj integraciji.
Uzimajući u obzir i sporazume o stabilizaciji i pridruživanju Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa Evropskom unijom, kao i obaveze koje proizilaze iz evropske strategiji o kredibilnoj perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan iz 2018. godine, potpisnici navode da imaju nameru da prodube regionalnu ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu.
Konstatuje se da je neophodan aktivniji i kreativniji pristup protoku robe i kapitala, kretanju ljudi i prekograničnoj saradnji, kao i integraciji usluga i rada.
„Lideri regiona moraju da preuzmu odgovornost da kreiraju budućnost regiona i pokrenu politike koje imaju za cilj da osiguraju slobodno kretanje ljudi i kapitala. To je ključno, ne samo kada je reč o boljoj integraciji regiona, već i kada je reč o podstreku sveukupnog razvoja širom Zapadnog Balkana, u celini”, navodi se u Deklaraciji.
Dodaje se da se proces evropskih integracija prepliće sa procesom regionalne saradnje jer svi iz zapadnobalkanske šestorke streme članstvu u EU.
U deklaraciji se navodi i da zapadnobalkanski lideri moraju da postupaju u skladu sa novim političkim i ekonomskim ambijentom u regionu, te da velika većina građana zapadnog Balkana veruje da regionalna saradnja može pozitivno da doprinese njihovim ekonomijama.
Ovaj poduhvat će povezati gotovo 20 miliona ljudi i ujediniti tržište unapređujući životni standard širom regiona, obezbeđujući prilike za građane i pripremajući čitav region za buduće članstvo u EU, navodi se u deklaraciji.
„Ovaj projekat crpi inspiraciju iz postojećih i uspešnih modela otvorenih regiona kao što su Beneluks i Nordijski region. Krajnji cilj ovog poduhvata je da primeni neke od tih najboljih praksi koje će konačno srušiti carinske barijere na našim granicama i omogućiti slobodno kretanje ljudi, robe i usluga na Balkanu”, navodi se u dokumentu.
– Mnogi će naš sastanak ovde u Novom Sadu, poznatom po duhu tolerancije, da nazovu revolucionarnim – naglasio je nakon ptopisivanja Deklaracije predsednik Srbije. Aleksandar Vučić. – Ja nisam spreman da koristim takve reči, ali mislim da je sastanak od izuzetnog značaja za naše tri zemlje. Za Srbiju nesumnjivo.
On je dodao da je to šansa za ceo region – da bude uvažavaniji u međunarodnim odnosima, ali i da treba da obezbedi značajan razvoj zemalja potpisnica deklaracije.
A. Savanović
