Хртковчани: Најбоље да нико не долази,маните нас 90-тих  

У Хртковцима, недалеко од Руме, селу које се последњих дана налази у фокусу јавности, иако не својом вољом, живи 3.300 људи. Највише је Срба, 60 одсто, 30 одсто је Мађара, а десет одсто Хрвата.



У селу је мирно, на улицама је мало људи, који, кажу за Танјуг, живе своје животе и раде - неки у румским фабрикама, поједини имају своје фирме, а добар део узгаја дуван, који је у овом месту главни производ којим се људи баве. 



Прометно је, као није да није реч о малом насељу, тек нешто већем од 40 квадратних километара, а како каже председник месне заједнице Хртковци Томислав Шимић, дневно туда прође између 12.000 и 15.000 возила, јер пут кроз село води до Шапца, али и даље ка Републици Српској, па бројни аутомобили, а нарочито камиони, пролазе туда.



Значила би им изградња најављеног тунела кроз Фрушку гору, који ће бити део ауто-пута Нови Сад - Рума, јер би у том случају брза цеста ишла иза села, а то је оно што људе занима - обичан живот, путеви, фабрике, радна места...



„Узбуркали су људе без везе, овде заиста нема проблема“, истиче Шимић и додаје да није спорно да у село дође ко год хоће, али да су они целу једну деценију скидали „црну мрљу“ са Хртковаца и почели да показују село у позитивном светлу:



"А, сад неко покушава да нас врати у деведесете..", каже Шимић.



Истиче да људи у селу живе сложно, иду једни другима на Божић и Ускрс, има мешовитих бракова, млади који су одлазили за Београд и Нови Сад се полако враћају...



„Један млад пар, сад сређују кућу, она ради у Добановцима, он у Новом Саду, желе да дођу овде да живе. Имамо таквих који су се вратили. За непуне три године више од 3.000 људи се запослило, а отвара се још једна фабрика „Хачинсон“ за 200 радника, у Добринцима треба да почне да ради још једна фабрика са око 100 људи“, рекао је Шимић.



Додао је да га политика не занима, већ ако би, "сугерише", председник Александар Вучић довео неку мању фабрику у њихово место...



Да се живи сложно, екипу Танјуга уверавају и сами житељи.



Није их било много на улици, нису желели ни да буду снимљени, али и без камера и диктафона, њихово мишљење је једно - сви се слажу и помажу једни другима, а односи никад нису били бољи.



Мештанка Хртковаца није желела да буде снимљена, а екипи Танјуга је на опригиналан начин "дала изјаву" - дотурила је папир на којем је писало: „Сви живимо као у доба братсва и јединштва, не треба нам хушкање малих појединаца, ако их има, а мислим да их нема. Сложни смо, сви за једног, један за све“.



Испред продавнице, недалеко од месне заједнице затичемо једног Србина, који је у Хртковце дошао из Загреба 1991. године.



Каже да је преварен и да је те године заменио кућу са Хрватом из Хртковаца, који је дошао у Загреб са идејом да замене некретнине, па сад чека пресуду загребачког суда по тужби коју је поднео.



„Не утиче на нас да ли ће овде у недељу неко доћи и да ли ће бити неког скупа. Најбоље би било да нико не долази, јер не треба стварати нешто што је прошло пре 25 година. Али, требало би да се направи нека комисија која би решила случај Хртковци, тих људи који су изгубили тим мењањем и људи који су добили, да се то реши на државном ниову“, рекао је он Танјугу.



У основној школи преко пута је око 300 ђака, а селу недостаје обданиште, што ће, нада се председник месне заједнице, ускоро бити решено.



Распитујемо се за напуштену кућу близу Католичке цркве, а Шимић каже да је то некада била школа, те да је пре око месец дана власник тог објекта постала општина па сада покушава да управо ту направе обданиште.



У селу је 87 деце, старости од годину дана до шест година, па је вртић неопходан.



На улици срећемо и мештане хрватске националности, који су сагласни са комшијама да нема проблема и да су међунационални односи „легли“, а кажу да људе више узнемиравају новинари који су се ових дана "сјатили" у њихово место, „јер брига људе и за Шешеља и за Чанка“.



Кажу да се живи боље него пре, да ко хоће да ради, може да нађе посао, те да им, као и свуда, фали само више новца.



У једном од четири фризерска салона у селу, налазимо 25-огодишњег младића, власника салона, из мешовитог, српско-мађарског брака, који се из Београда вратио у Хртковце и, каже, нема намеру да поново иде.



“Није лако, али може пристојно да се живи“, рекао је он и „посаветовао“ новинаре да постоји други проблеми или неке добре ствари у Хртковцима на које би требало обратити пажњу, а не на политику.



Каже да поред Саве постоји насеље од дрвета, из доба Неолита, те да су Хртковци пуни историје.



„Треба да снимите и насип и кеј, на том кеју кад би се поставило 10 клупа бар једно 100 парова би се спојило“, каже он кроз смех, и указује да и у том селу постоји проблем са одлагањем смећа.



Политика, окупљања и прошлост га не занимају, а екипу Танјуга је из Хртковаца "испратио" уз речи Борислава Пекића да „треба љубити земљу деце своје, а не дедова, јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо".