Хофер: Неоправдан притисак на Србију, Бербок не треба да прети

Хофер истиче и да су свету потребне неутралне земље и да оне морају своју неутралност боље да штите и да инвестирају у одбрану те неутралности.



На констатацију да је Србија осудила напад Русије на Украјину, гласала за Резолуцију у УН, али није подржала санкције Европске уније Москви, због чега је руководство Србије изложено великом међународном притиску, да се чак прети обустављањем српског пута у ЕУ, Хофер каже:



"Тај притисак је створила Немачка, која каже да Србија сада мора знати где јој је место. Сматрам да ЕУ мора да схвати да управо сада треба омогућити брзо приступање Србије Унији. Десет година је Србија кандидат, пуно корака је обавила на том путу. Унија мора препознати да је сада време да омогући приступ”.



На питање очекује да ли ће ЕУ даље успоравати приступни процес Балкана, посебно Србије, Хофер је истакао да претње које долазе од немачке министарке спољних послова Аналене Бербок представљају "пуцањ у сопствено колено", који штети самој Унији.



"Морамо сада тај процес, који се води годинама, убрзати и закључити. То би био паметан корак, а не ово што ради неко ко је тек пар месеци на дужности, а већ прети", изричит је Хофер.



Он је изразио уверење да ће Аустрија наставити да подржава европске интеграције Србије.



"Не могу да говорим за целу Аустрију. Знате мој став и став Слободарске партије (ФПО). Али верујем да су и друге странке у Аустрији заинтересоване за брзи приступ Србије Унији, како због заједничке историје, као и патње. Аустрија мора бити партнер Србије", поручио је Хофер.



На питање колико су рат у Украјини и последице које он носи претња Европи и свету и како утиче на Аустрију, Хофер указује да су последице тог сукоба огромне, и већ се види који су трошкови с тим повезани - енергенти поскупљују, многи брину за испоруке гаса…



"У рату увек губе све стране. Нема правих победника. Верујем да ће се постићи договор о мировном поцесу и да ће се из овог искуства повући поуке", рекао је он.



На питање да ли је агресија на СР Југославију 1999. године и одвајање Косова створило преседан који сада скупо кошта међународну заједницу, Хофер истиче да је међународна заједница требало да извуче поуке из, а пре свега ту да све потезе такве врсте треба до краја добро промислити.



"Мора се анализирати шта све може да се деси када се предузимају одговарајући кораци и мере, и како ће се развијати даље ствари, јер је то тако у нормалном животу, па и у политици, указује Хофер, који у аустријском парламенту заузима функцију која одговара потпредседнику Скупштине Србије.



Примећује и да у Европи државе запостављају своје војске, мислећи да неће бити сукоба, али је ова ситуација показала да увек може доћи до кризе и да свака земља треба да има војску која може да је брани.



На констатацију да Европа није јединствена у свом ставу према санкцијама Русији, па да ни у самој Аустрији нема сагласја око тога, Хофер каже да постоје земље које имају већу зависност од руског гаса од других, указује да је на хиљаде радних места у Аустрији угрожено санкцијама, да ће последице бити раст цена прехрамбених производа, гаса, горива, струје... те наглашава да је у случају Аустрије присутно и питање неутралности.



"Као таквима мора нам бити важно да можемо да се понудимо као неутрално место за преговоре. Ми сада то нисмо. По доброј традицији некадашнег канцелара Бруна Крајског, који је био велики државник, увек смо били место где су стране у конфликту могле да преговарају", подсећа Хофер.



Он је навео и да је неутралност Аустрије велика вредност, присећајући да је његов отац 1956. био на аустријско-мађарској граници, када је Аустрија помагала избеглицама које су дошле, али су ставови државе били такви да је Аустрија могла да остане неутрална земља и место за преговоре.



Према његовим речима, Аустрија је, када је реторика у питању, један део неутралности изгубила, иако су сви знали да са приступањем ЕУ, званични Беч не може у целом обиму да ужива све предности неутралности.



"То ме тишти, јер мислим да су свету потребне неутралне земље, у којима је могуће састајати се и преговарати", додао је он.



На питање у каквој су позицији неутралне земље у Европи данас, каже да су оне на раскршћу, на којем морају да се одлуче хоће ли приступити НАТО или не.



Сматра да Аустрија не треба да приступи НАТО, али да мора своју неутралност боље да штити - да улаже у војску, која није у добром стању, јер ко жели да буде неутралан, мора и да инвестира у одбрану те неутралности.



Хофер је навео и да неутрална држава мора да се понаша тако да се неутралност препознаје и мора да зна да се излаз из конфликта може наћи само ако све стране могу да очувају свој углед, што не значи да не треба осудити ствари које су за осуду, али треба размишљати корак даље.



На питање да ли још увек важи међународно право или је већ дуже време на делу “право јачег”, примецује да је право јачег увек постојало и увек ће га бити, и у оквиру постојећих правних система, као и да постоје реални утицаји у свету.



“И у међународном праву се мора препознати колико је снажна Кина, колико је велика Русија, који утицај имају САД и колико је понекад беспомоћна Европа. Морамо пазити да се поштују правни системи у циљу заштите малих”, рекао је Хофер и додао да је и криза изазвана пандемијом корона вируса показала да се олако одричемо наших права.



Украјина је, након војне операције Русије, затражила брзи приступ Европској унији, а Хофер, иако разумевајући такве захтеве, сматра да сада не треба ништа фиксирати, јер су најпре потребни мировни преговори, који морају да се воде без условљавања.



"Унапред забијати кочиће који не могу да се померају не би био паметан пут", уверен је он.



На питање да ли ће се поново кандидовати, јер се у Аустрији ове године одржавају председнички избори, каже да о томе много размишља, али да је политичко окружење постало тако крхко и непредвидиво да се не зна шта ће се десити за пар недеља.



“Због тога смо се одлучили да одлуку донесемо што касније. Нећу се кандидовати само ради учешћа на изборима, већ ако видим да могу да победим. Ако знам да ћу победити, то ће сигурно и бити случај. На прошлим изборима сам био надомак победе. Чекамо још да ли ће се актуелни председник кандидовати за други мандат. Он је у годинама када себи мора поставити питање да ли жели да се кандидује. Чим се он одлучи, онда ћемо и ми ући у тај процеш”, закључио је Хофер.